Погоди ко долази на хапшење

После најаве премијера Александра Вучића дневном листу „Курир” да ће убица певачице Јелене Марјановић (33) бити ухапшен у року од 48 часова, а затим и изјаве министра полиције Небојше Стефановића да „сваки час очекује позив” – све очи упрте су у породицу Зорана Марјановића, супруга убијене. Иако доказа који би их повезали са злочином за сада званично нема, новинари су испред њихове куће у београдском насељу Борча, јуче пристизали од раних јутарњих часова. Чекао се долазак полиције.

Испред дворишне капије, на којој се налази умрлица убијене Јелене, дочекао нас је лавеж огромног вучјака. Позвонили смо. Из куће је изашао Јеленин свекар Владимир Марјановић. Кратко нам је рекао да није у стању да разговара са медијима и замолио за разумевање. Није имао коментар ни на премијерову најаву хапшења.

Могло се чути да су јуче у дому Марјановића били осим Јелениног свекра и његова жена, девер, кума и петогодишња ћерка. Није било познато да ли је и супруг Зоран Марјановић био ту. Он је једини у истрази, одмах након злочина, два дана задржан у притвору по налогу тужилаштва. Његове изјаве надлежнима су биле нелогичне и контрадикторне. Два пута је полиграфски тестиран, али су резултати оба ова теста остали нејасни. Из притвора је пуштен, јер није било законског основа за његово задржавање.

Саслушана је и цела породица Марјановић. Поједини су и полиграфски тестирани. Осим спекулација да неки од њих нису „прошли” детектор лажи, других информација о њиховим испитивањима у полицији није било. Форензичари су протекле недеље из њихове породичне куће изнели ствари, међу којима и тепих, гардеробу и одећу. Осим незваничних информација да од трагова који би указали на убицу ништа за сада није пронађено, званичних вести нема.

„Биће ово дуг дан”, коментарисало се јуче међу окупљеним новинарима, јер није било јасно на којих је 48 сати премијер, најављујући хапшење, мислио – да ли од тренутка када је дао изјаву или када је интервју објављен? Термоси са кафом, пластичне чаше и столичице на расклапање наговештавали су спремност новинара да чекају до краја.

Са друге стране ове улице, подељене Зрењанинским путем, испред куће Јеленине мајке није било „живе душе”. Ни укућани, како нам је рекла комшиница, нису били ту.

Улице Борче биле су јуче поприлично пусте. Ретке комшије на које смо наишли, одмахивале су главом. Никоме није било до приче. Као да само чекају да се све заврши.

Аветињски је на јучерашњем сунцу деловао и насип у Црвенки, где је Јелена Марјановић нестала, када је пре скоро три недеље отишла на трчање. Рампа, где ју је кобног дана када је отишла на џогинг, чекао, према сопственом сведочењу, супруг Зоран Марјановић са ћерком, била је подигнута.

Лако долазимо до места на којем је нађено тело певачице. Ту испод насипа, дуж канала, посечено је и утабано жбуње. Канал који је исушиван опет је пун воде и разног ђубрета.

Док обилазимо место, зауставља се аутомобил. По значкама схватамо да је полиција. Инспекторе такозваног Трећег одељења који се баве расветљавањем овог злочина занимало је ко смо. Нису имали ништа против што смо ту, али нису били ни расположени да улазе у детаље у вези са случајем. Нису коментарисали ни најаву хапшења. Кажу свакодневно обилазе терен. Констатовали смо да нису једини, јер смо срели још једно возило за које претпостављамо да је полицијско, на шта су нам само потврдно климнули главом. Ипак деловало је као да и они једва чекају да се обистини најава премијера.

Једна од звезда „Гранда” нестала је 2. априла ове године, око 16 часова, када је отишла на трчање дуж насипа у Црвенки. Њено тело пронађено је 3. априла у шипражју испод насипа, на око километар од рампе одакле је кренула у џогинг. Обдукција је, према незваничним информацијама, показала да је певачица убијена са више удараца тупим предметом по глави, највероватније дрвеним. Такође, претпоставља се де је убицу познавала.