Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ријад се утврђује на Црвеном мору

Ирански повратак на западно тржиште нафте прати јачање војног присуства Саудијске Арабије између Баб ел Мандеба и Суеца
Ријад се утврђује на Црвеном мору
Припадници специјалних саудијских снага (Фото Ројтерс)

Краљевски двор у Ријаду у недељу 17. априла није само торпедовао нафташки самит у Дохи: истог дана Саудијска Арабија је отворила најновије поглавље војних продора у области Црвеног мора – стратешког пута којим годишње прође преко 25.000 цивилних бродова и танкера. И то, баш у тренутку када заливски ривал Иран најављује драматичан пораст домаће производње и нову битку за своје некадашње муштерије од Европе до Азије.

Прво је у недељу, у рану зору, саудијски принц Мухамед бин Салман – председник државног савета за економију наложио сопственој делегацији да се сместа повуче са преговора у Дохи (ту га нису послушали). Неколико сати касније, у Ријаду, саудијски принц Мухамед бин Најеф обновио је споразум о стратешкој сарадњи са Џибутијем, мајушном државом на рогу Африке, где САД, Француска, Јапан и одскора Кина држе значајне војне инсталације.

Споразум Џибутија и Саудијске Арабије, који су потписали министри унутрашњих послова две државе: Хасан Омар Мухамед и Мухамед бин Најеф бин Абдулазиз појачаће сарадњу две државе, посебно у борби против тероризма, известила је „Џибути њуз ејџенси”. Преговори о изградњи војне базе Саудијске Арабије у Џибутију се настављају, пренео је исти новински извор.

Зашто Саудијска Арабија жели нову војну базу на западном ободу Индијског океана, краљевски двор у Ријаду није појаснио.

У међувремену, званични Ријад увелико завршава изградњу велике поморске војне базе на острву Сокотра на око 240 километара од рога Африке и 380 километара од обале Јемена. До оружане интервенције међународне војне коалиције предвођене Саудијском Арабијом у Јемену, архипелаг Сокотра (четири острва укупне површине 3.796 квадратних километара) припадао је најсиромашнијој држави арапског света. Стратешко острвље – недалеко од Баб ел Мандеба који је јужна капија Црвеног мора – Ријад је лане преотео Јемену и одмах тамо посало бројне азијске гастарбајтере да граде поморску базу. Ни тада званични Ријад није свету много објашњавао повод за свој нови „војни град” на Сокотри.

Ланцу новоутврђених поморских инсталација у зони запад Индијског океана – Црвено море, Саудијска Арабија ускоро би могла да прикључи још два стратешка драгуља – острва Тиран и Санафир, недалеко од Суецког канала, на крајњем северу Црвеног мора.

Званични Каиро је ових дана најавио како се спрема да Ријаду врати та два острва у заливу Акаба (Елијат).

Наиме, египатски премијер Шариф Исмаил и саудијски принц Мухамед бин Салман разговарали су о промени поморских граница две државе на Црвеном мору, током недавне посете монарха Салмана бин Абдулазиза Каиру. Иначе, острва Тиран и Санафир налазе се у заливу Акаба на крајњем северу Црвеног мора – зони од стратешког значаја за глобални поморски саобраћај (будући да је на корак од Суецког залива) као и за привредни промет Израела, Јордана, Египта и Саудијске Арабије.

Нафташки самит у Дохи пропао је прошле недеље, након што је делегација из Ријада изненада променила мишљење о предлогу за замрзавању производње, условивши свој пристанак прикључивањем Техерана. Иза тога, Иран је најавио да ће производњу нафте колико до лета подићи на ниво од пре санкција, тј. на око четири милиона барела. Берзе су сумњичаве да ли Иран тако брзо може да оствари рекордну производњу: разлози за журбу ипак могу бити вишеструки.

Наиме, кад год да постигне некадашњу производњу, иранске танкере ће по изласка из Персијског залива на путу ка Западу будно мотрити све бројније осматрачнице Ријада на Индијском океану, а можда и у Црвеном мору.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.