Кредитори од Грчке траже додатних 3,5 милијарди уштеде

Од нашег дописника

Атина – Још има шансе за Грчку, али се не треба превише надати. Еврогрупа (министри финансија еврозоне) оценила је на скупу у Амстердаму да је учињен напредак у спровођењу реформи, да су преговарачке стране близу споразума, али да влада мора да се сагласи са превентивним пакетом који ће бити активиран у случају потребе.

До оваквог сценарија ће доћи уколико се оцени да Атина не спроводи реформе по плану и уколико се испостави да у фискалним циљевима постоје разлике између договореног и реализованог.

Очигледно, кредитори не желе понављање прошлог лета у коме је могућност банкрота била малтене извесна. Еврогрупа и ММФ, који остаје у игри, кроз допунски пакет траже додатне доказе да ће реформе бити спроведене и да је влада Алексиса Ципраса у стању да испуни дата обећања.

Председник Еврогрупе Јерун Дејселблум је прецизирао да – уколико буде договора о превентивном пакету, који ће садржати информације о правом стању ствари и бити базиран на реалним износима – већ у четвртак може да се одржи нови састанак Еврогрупе.

Тек тада ће почети разговори о грчкој задужености. Како год да те мере буду назване, оне ће очигледно укључивати 3,5 милијарди евра додатне штедње, на којој инсистира ММФ.

Група кредитора се већ у недељу враћа на преговоре у Атину у покушају да се до краја „испеглају” спорне реформе и уклоне разлике које коче коначни споразум, који Ципрасовој влади треба да отвори могућност коришћења обећаних кредита из трећег пакета финансијске помоћи од 86 милијарди евра и покретање  разговора о евентуалним олакшицама везаним за грчки дуг.

Уколико влада примени додатне мере које тражи ММФ, највише ће бити оштећени запослени у администрацији, банкама, осигуравајућим друштвима. Укупно 33.000 запослених који ће, уколико не буду отпуштени, убудуће имати примања мања за од 12 до 15 одсто.

Највише незадовољства нације изазивају реформе у пензионом систему које ће примања појединих категорија смањити и преко 30 одсто. Највише су оштећени будући пензионери, који ће у старту примати мање од 15 до 25 одсто.

Споразум са повериоцима предвиђа огроман број нових пореза, који ће изазвати поскупљење горива, телевизијске претплате и интернета, мобилне телефоније, цигарета, хотелских услуга, укидање бенефиција...

Корпоративне таксе се подижу са 26 на 29 одсто, укида се олакшавајући порез који плаћају острва, без обзира на чињеницу да ће на многима мигрантска криза уништити туристичку сезону.

За Грчку је споразум са повериоцима неопходан уколико не жели да се већ у јуну и јулу, уколико не плати дуг ЕЦБ и ММФ од 5 милијарди евра, поново суочи са финансијским колапсом и опасношћу од „грегзита”.

„Влада покушава све како би избегла неуспех преговора”, изјављује за „Гардијан” доцент на атинском универзитету Аристид Хаџис и подвлачи да „свака допунска мера штедње може у исто време да изазове национално незадовољство и ситуацију која би дестабилизовала политичко стање, доводећи у питање саму демократију”. „Ниједна влада, чак ни Ципрасова, није у стању да спроведе такве мере реформи које од ње траже.”

Атина је сада, без сумње, у трци са временом и врло важно је да се оцена спроведених реформи и постизање споразума оконча до краја маја, пре него што Европа почне да се припрема за референдум у Великој Британији.

Премијер Ципрас сматра да је Грчка већ испунила знатан део својих фискалних обавеза и да постоји неподударност у подацима којима се, у доношењу коначне оцене, користе сами повериоци. Ципрас одбацује сваку могућност референдума или нових избора уколико не буде договора или уколико се парламент не сложи са коначним реформама.

Међутим о оваквим сценаријима се све више говори у јавности. Утолико пре што ни у редовима Сиризе нема јединственог става нити одобравања. Има посланика Сиризе који наговештавају да би могли да гласају против пензионог закона који је нацију „завио у црно”.

Истовремено, премијер Ципрас наговештава реформу владе после Ускрса. Извесно је да министар одбране Каменос, који је коалициони партнер, остаје на својој функцији иако би многи волели да му виде леђа.

Министар финансија Еуклид Цакалотос, који је главни преговарач са кредиторима, волео би да се после коначног решења повуче. О томе размишљају још неки, очигледно уморни, министри. Одлуку ће им, можда, олакшати сам Алексис Ципрас.