Kreditori od Grčke traže dodatnih 3,5 milijardi uštede

Od našeg dopisnika

Atina – Još ima šanse za Grčku, ali se ne treba previše nadati. Evrogrupa (ministri finansija evrozone) ocenila je na skupu u Amsterdamu da je učinjen napredak u sprovođenju reformi, da su pregovaračke strane blizu sporazuma, ali da vlada mora da se saglasi sa preventivnim paketom koji će biti aktiviran u slučaju potrebe.

Do ovakvog scenarija će doći ukoliko se oceni da Atina ne sprovodi reforme po planu i ukoliko se ispostavi da u fiskalnim ciljevima postoje razlike između dogovorenog i realizovanog.

Očigledno, kreditori ne žele ponavljanje prošlog leta u kome je mogućnost bankrota bila maltene izvesna. Evrogrupa i MMF, koji ostaje u igri, kroz dopunski paket traže dodatne dokaze da će reforme biti sprovedene i da je vlada Aleksisa Ciprasa u stanju da ispuni data obećanja.

Predsednik Evrogrupe Jerun Dejselblum je precizirao da – ukoliko bude dogovora o preventivnom paketu, koji će sadržati informacije o pravom stanju stvari i biti baziran na realnim iznosima – već u četvrtak može da se održi novi sastanak Evrogrupe.

Tek tada će početi razgovori o grčkoj zaduženosti. Kako god da te mere budu nazvane, one će očigledno uključivati 3,5 milijardi evra dodatne štednje, na kojoj insistira MMF.

Grupa kreditora se već u nedelju vraća na pregovore u Atinu u pokušaju da se do kraja „ispeglaju” sporne reforme i uklone razlike koje koče konačni sporazum, koji Ciprasovoj vladi treba da otvori mogućnost korišćenja obećanih kredita iz trećeg paketa finansijske pomoći od 86 milijardi evra i pokretanje  razgovora o eventualnim olakšicama vezanim za grčki dug.

Ukoliko vlada primeni dodatne mere koje traži MMF, najviše će biti oštećeni zaposleni u administraciji, bankama, osiguravajućim društvima. Ukupno 33.000 zaposlenih koji će, ukoliko ne budu otpušteni, ubuduće imati primanja manja za od 12 do 15 odsto.

Najviše nezadovoljstva nacije izazivaju reforme u penzionom sistemu koje će primanja pojedinih kategorija smanjiti i preko 30 odsto. Najviše su oštećeni budući penzioneri, koji će u startu primati manje od 15 do 25 odsto.

Sporazum sa poveriocima predviđa ogroman broj novih poreza, koji će izazvati poskupljenje goriva, televizijske pretplate i interneta, mobilne telefonije, cigareta, hotelskih usluga, ukidanje beneficija...

Korporativne takse se podižu sa 26 na 29 odsto, ukida se olakšavajući porez koji plaćaju ostrva, bez obzira na činjenicu da će na mnogima migrantska kriza uništiti turističku sezonu.

Za Grčku je sporazum sa poveriocima neophodan ukoliko ne želi da se već u junu i julu, ukoliko ne plati dug ECB i MMF od 5 milijardi evra, ponovo suoči sa finansijskim kolapsom i opasnošću od „gregzita”.

„Vlada pokušava sve kako bi izbegla neuspeh pregovora”, izjavljuje za „Gardijan” docent na atinskom univerzitetu Aristid Hadžis i podvlači da „svaka dopunska mera štednje može u isto vreme da izazove nacionalno nezadovoljstvo i situaciju koja bi destabilizovala političko stanje, dovodeći u pitanje samu demokratiju”. „Nijedna vlada, čak ni Ciprasova, nije u stanju da sprovede takve mere reformi koje od nje traže.”

Atina je sada, bez sumnje, u trci sa vremenom i vrlo važno je da se ocena sprovedenih reformi i postizanje sporazuma okonča do kraja maja, pre nego što Evropa počne da se priprema za referendum u Velikoj Britaniji.

Premijer Cipras smatra da je Grčka već ispunila znatan deo svojih fiskalnih obaveza i da postoji nepodudarnost u podacima kojima se, u donošenju konačne ocene, koriste sami poverioci. Cipras odbacuje svaku mogućnost referenduma ili novih izbora ukoliko ne bude dogovora ili ukoliko se parlament ne složi sa konačnim reformama.

Međutim o ovakvim scenarijima se sve više govori u javnosti. Utoliko pre što ni u redovima Sirize nema jedinstvenog stava niti odobravanja. Ima poslanika Sirize koji nagoveštavaju da bi mogli da glasaju protiv penzionog zakona koji je naciju „zavio u crno”.

Istovremeno, premijer Cipras nagoveštava reformu vlade posle Uskrsa. Izvesno je da ministar odbrane Kamenos, koji je koalicioni partner, ostaje na svojoj funkciji iako bi mnogi voleli da mu vide leđa.

Ministar finansija Euklid Cakalotos, koji je glavni pregovarač sa kreditorima, voleo bi da se posle konačnog rešenja povuče. O tome razmišljaju još neki, očigledno umorni, ministri. Odluku će im, možda, olakšati sam Aleksis Cipras.