Роговима у меко национално ткиво

Специјално за Политику
Линц – На овогодишњем тринаестом издању Crossing Europe филмског фестивала у Линцу у програм „Локални аутори” је увршћен документарни филм „Корида” Синише Видовића који се бави феноменом босанске борбе бикова, ове године у 246. години свог постојања.

Редитељ нас у филм уводи гласом и удаљеном приликом коментатора кориде који са бине у микрофон извикује имена чланова филмске екипе, театрално и етно-поетски, како то вероватно рутинирано већ годинама чини представљајући локалне фаворите, према некима „најхуманије” борбе бикова на свету.

Истовремено и симпатично и филмски малчице већ познато, овим стилским потезом гледалац је увучен у паралелни универзум једне манифестације која годину за годином, у неколико босанских места, привлачи на хиљаде посетилаца свих националности и вероисповести.

Опсесија овом контроверзном дисциплином је описана романтично и топло, пратећи приче две фамилије – краљице кориде Ренате Прњаковић и Стипа Билаџије, повратника са привременог рада у Аустрији.

Босанска корида се може прочитати као велика југоносталгичарска фешта на којој се уместо домаћег поп-рока 20. века, у ванекранској реалности, уз ћевапе и печење врти турбо фолк.

Синиша Видовић (Ријека, 1979) дете је, како и сам каже, „босанских гастарбајтера” који су се при избијању рата у Босни и Херцеговини одселили у Аустрију. Завршио је филмску и видео режију на универзитету у Линцу. „Корида” је на фестивалу у Сарајеву освојио Work in progress award и HBO Adria Award. Ово је његов први дугометражни документарни филм.

Филм о босанској кориди почео је да снима инспирисан доживљајима из сопственог детињства. Као дечак лета је проводио у завичају својих родитеља за које се посета најважнијој фешти региона подразумевала. Утисци које је понео са своје прве кориде, мешавина страха и дивљења, читају се у филму. О својој мотивацији за овај документарни филм, Видовић каже:

– Пративши ситуацију у Босни где медији преносе слику као да ће се сутра поново заратити, обрадовала ме је чињеница да постоје људи које политика и сукоби не интересују. Лепо је да до сада ниједан политичар није позван да одржи говор на некој од тих манифестација и да током њих влада потпуно хармонична атмосфера.

Идила се прекида низом случајности које се дешавају током снимања филма.

Забрана Грмечке кориде због сумње да се на арени на Међеђем брду, најстарије у региону, налазе масовне гробнице Муслимана погубљених током Другог светског рата и крвавих дешавања 1990-их, односно да се на њој још увек налазе мине, изазива низ протеста локалног становништва и први пут се чују опречни гласови по питању ове манифестације. Истовремено, краљица кориде постаје мета два брутална напада. Оба случаја остају нерешена.

Видовић у кориди види метафору за Босну и читав регион:

– Као што се може видети у конфликту око Грмечке кориде, борбе бикова функционишу и спајају народе, али чим се религија и политичари умешају, долази до тензија. Пре неки дан је глумац Енис Беслагић на додели награде за личност године одржао одличан говор који тематизује сличну идеју. Народи као народи би се и сложили, помирили и дружили, али чим ефендије, свештеници, попови и политичари добију могућност да одрже којекакве говоре, настају конфликти. Корида је опстала толике године зато што је „ослобођена зона”, каже Синиша Видовић.