Све мање српских тужби у Стразбуру

Тужба против Србије коју је породица гардисте Драгана Јаковљевића, настрадалог 5. октобра 2004. године у кругу војног објекта „Караш” на Топчидеру, поднела Европском суду за људска права у Стразбуру једна је од око хиљаду и по представки грађана наше земље које су се у прошлој години нашле пред судијама ове правосудне установе. За чланове породице настрадалог војника спорна је пресуда некадашњег Окружног суда у Београду којом је истражни судија који је радио на случају Вук Туфегџић ослобођен оптужби да је клеветама повредио углед њиховог сина у време док се водила истрага о погибији гардиста у Топчидеру.

У изјавама коју је дао медијима, пуномоћник породице Јаковљевић, Предраг Савић, рекао је да је охрабрујуће да је представка коју су поднели суду у Стразбуру достављена држави на одговор чиме је прошла прву фазу поступка. У овој фази, наиме, Европски суд за људска права одбаци чак око 90 одсто представки.

За разлику од тужбе породице Јаковљевић, највећи број представки наших грађана изјављених суду у Стразбуру буде одбачен, а да оне никада не буду достављене држави на одговор. Разлог – представке не испуњавају строге услове Суда.

Ово илуструју и подаци који су „Политици” достављени из Државног правобранилаштва, па је тако само у прошлој години одбачена 2.491 представка изјављена против Републике Србије.

Пред Европским судом за људска права на крају 2015. године, у раду је било укупно 1.497 предмета изјављених против Републике Србије. То нису предмети само из прошле, већ и из ранијих година. Највећи број ових представки односи се на притужбе поводом неразумно дугог трајања судских поступака, због неизвршења судских одлука донетих против предузећа с већинским друштвеним капиталом, као и на предмете у вези са старом девизном штедњом и исплатом „косовских пензија” – речено је „Политици” у Државном правобранилаштву.

Иако се у јавности стиче утисак да број представки које грађани Србије подносе суду у Стразбуру из године у годину све већи, подацима Државног правобранилаштва то демантују.

– Претходних година, укупан број представки изјављених против Србије био је знатно већи, него до краја 2015. године. Број је смањен због одбацивања великог броја представки у предметима који су се односили на исплату „ратних дневница”, као и закључења пријатељских поравнања у предметима у којима је Европски суд за људска права има добро установљену праксу. Такође, на смањење броја предмета у односу на Србију утицало је и то што је Европски суд одлучио да је од 4. октобра 2013. године уставна жалба делотворан правни лек када је реч о предметима који се односе на дуговања предузећа с већинским друштвеним капиталом, па грађани, пре обраћања Европском суду, сада заштиту својих права овој великој групи предмета морају најпре да потраже пред Уставним судом – наводе у Правобранилаштву.

Због великог прилива предмета изјављених против свих европских држава, Европски суд за људска права изменио је свој Пословник о раду и увео нова правила која подразумевају строже услове за подношење представки. Циљ ових измена је, објашњавају у Правобранилаштву, побољшање ефикасности Суда у Стразбуру и убрзање испитивања представки.

Иако је донедавно фигурирао податак да је Србија земља с највећим бројем представки пред судом у Стразбуру, наша земља налази се „тек” на 12. месту. Испред Србије налазе се Украјина, Русија, Турска, Италија, Мађарска, Румунија, Грузија, Пољска, Словенија, Азербејџан и Молдавија.

До сада је Европски суд за људска права у односу на Србију донео укупно 136 пресуда, од чега је 17 пресуда донето у прошлој години, а на име материјалне и нематеријалне штете, по пресудама и одлукама овог суда, Србија је исплатила укупно 627.870.198 динара.