Sve manje srpskih tužbi u Strazburu

Tužba protiv Srbije koju je porodica gardiste Dragana Jakovljevića, nastradalog 5. oktobra 2004. godine u krugu vojnog objekta „Karaš” na Topčideru, podnela Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu jedna je od oko hiljadu i po predstavki građana naše zemlje koje su se u prošloj godini našle pred sudijama ove pravosudne ustanove. Za članove porodice nastradalog vojnika sporna je presuda nekadašnjeg Okružnog suda u Beogradu kojom je istražni sudija koji je radio na slučaju Vuk Tufegdžić oslobođen optužbi da je klevetama povredio ugled njihovog sina u vreme dok se vodila istraga o pogibiji gardista u Topčideru.

U izjavama koju je dao medijima, punomoćnik porodice Jakovljević, Predrag Savić, rekao je da je ohrabrujuće da je predstavka koju su podneli sudu u Strazburu dostavljena državi na odgovor čime je prošla prvu fazu postupka. U ovoj fazi, naime, Evropski sud za ljudska prava odbaci čak oko 90 odsto predstavki.

Za razliku od tužbe porodice Jakovljević, najveći broj predstavki naših građana izjavljenih sudu u Strazburu bude odbačen, a da one nikada ne budu dostavljene državi na odgovor. Razlog – predstavke ne ispunjavaju stroge uslove Suda.

Ovo ilustruju i podaci koji su „Politici” dostavljeni iz Državnog pravobranilaštva, pa je tako samo u prošloj godini odbačena 2.491 predstavka izjavljena protiv Republike Srbije.

Pred Evropskim sudom za ljudska prava na kraju 2015. godine, u radu je bilo ukupno 1.497 predmeta izjavljenih protiv Republike Srbije. To nisu predmeti samo iz prošle, već i iz ranijih godina. Najveći broj ovih predstavki odnosi se na pritužbe povodom nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka, zbog neizvršenja sudskih odluka donetih protiv preduzeća s većinskim društvenim kapitalom, kao i na predmete u vezi sa starom deviznom štednjom i isplatom „kosovskih penzija” – rečeno je „Politici” u Državnom pravobranilaštvu.

Iako se u javnosti stiče utisak da broj predstavki koje građani Srbije podnose sudu u Strazburu iz godine u godinu sve veći, podacima Državnog pravobranilaštva to demantuju.

– Prethodnih godina, ukupan broj predstavki izjavljenih protiv Srbije bio je znatno veći, nego do kraja 2015. godine. Broj je smanjen zbog odbacivanja velikog broja predstavki u predmetima koji su se odnosili na isplatu „ratnih dnevnica”, kao i zaključenja prijateljskih poravnanja u predmetima u kojima je Evropski sud za ljudska prava ima dobro ustanovljenu praksu. Takođe, na smanjenje broja predmeta u odnosu na Srbiju uticalo je i to što je Evropski sud odlučio da je od 4. oktobra 2013. godine ustavna žalba delotvoran pravni lek kada je reč o predmetima koji se odnose na dugovanja preduzeća s većinskim društvenim kapitalom, pa građani, pre obraćanja Evropskom sudu, sada zaštitu svojih prava ovoj velikoj grupi predmeta moraju najpre da potraže pred Ustavnim sudom – navode u Pravobranilaštvu.

Zbog velikog priliva predmeta izjavljenih protiv svih evropskih država, Evropski sud za ljudska prava izmenio je svoj Poslovnik o radu i uveo nova pravila koja podrazumevaju strože uslove za podnošenje predstavki. Cilj ovih izmena je, objašnjavaju u Pravobranilaštvu, poboljšanje efikasnosti Suda u Strazburu i ubrzanje ispitivanja predstavki.

Iako je donedavno figurirao podatak da je Srbija zemlja s najvećim brojem predstavki pred sudom u Strazburu, naša zemlja nalazi se „tek” na 12. mestu. Ispred Srbije nalaze se Ukrajina, Rusija, Turska, Italija, Mađarska, Rumunija, Gruzija, Poljska, Slovenija, Azerbejdžan i Moldavija.

Do sada je Evropski sud za ljudska prava u odnosu na Srbiju doneo ukupno 136 presuda, od čega je 17 presuda doneto u prošloj godini, a na ime materijalne i nematerijalne štete, po presudama i odlukama ovog suda, Srbija je isplatila ukupno 627.870.198 dinara.