Изборна ноћ, за странке и јавност

Живот у Србији има барем тај квалитет да увек може да изненади. Пошто ову колумну морам да напишем у току изборне ноћи, присиљен сам да пратим нешто што нисам очекивао да ћу пратити. Можда се неко сећа да је Зоран Лучић, некадашњи директор Цесида, јављао резултате за које је тврдио да су скоро сигурни крајњи резултати избора и да је могућност грешке толико и толико, што се тада, пре десетак година, и потврђивало. Ова изборна ноћ протиче у сасвим другачијем кључу, а да се нико од новинара није потрудио да нам то објасни.

Најпре је већ око 20.30, вероватно и пре него се физички могу размотати савијени бирачки листићи, јављено да СНС осваја 56 одсто, али – ову разлику нико није нагласио – на основу пет одсто пребројаних гласова, а не на основу узорка који репрезентује крајњи резултат. Ово нам је приредило узбудљив почетак изборне ноћи која је заличила на уобичајени Труманов дан у филму „Труманов шоу“ – сви смо изложени подацима које схватамо погрешно, али нам ниједан новинар не јавља да се догодила ова промена која би, да је објашњена, значајно утицала на гледаоце.

Изборна ноћ, додуше, природно се надовезала на предизборну „ноћ“. Тешко да су ови избори били пример било чега што би се могло сматрати да макар приближно одговара демократским идеалима. Ниједног сучељавања главних протагониста власти и опозиције није било ни на једном медију, потпуна несамосталност медија и извештавање у корист СНС-а били су правило. У погледу садржаја, потпуна празнина кампање и недостатак било какве теме. Не знам како просечан човек гледа на ове особине демократије у Србији, али, по мени, ово нису квалитети које обећавају било какву пожељну будућност.

Метафора ноћи слична је, по одсуству светла, метафори пустиње у којој нема воде. А вода је, опет, честа метафора за живот и дух. Тренутно, док ово пишем, нико се не усуђује да прогнозира број посланика које су освојиле странке, иако је то једино што је битно и нешто што се на прошлим изборима рачунало већ око 22.00 часа. Међутим, било ко да добије већину на овим изборима, на нивоу духа, преко ових избора стигли смо у пустињу, ону пустињу реалног која је знак одсуства духа, поштења, правила, непристрасности и свега што краси демократска друштва. Никуда даље, у овој пустињи произвољности, нећемо стићи и ова ноћ захтева темељну промену друштва. Дакле, било ко да победи на овим изборима, а док ово пишем на ТВ се нижу противречни резултати разних странака, ако не тражимо као друштво да добијемо заиста непристрасне медије који ће заиста слободно постављати питања властима и успостављати макар минималну објективну реалност, не пише нам се добро. Без тога нико не зна где ћемо стићи и каква ће нам заиста будућност бити.

Иако нам нови облици политичке (не)културе говоре да није битно шта је истина и шта је реално, да свако има право да тврди оно што му одговара (баш као у овој изборној ноћи), на тај начин се само повећава друштвена ентропија. То би требало да нас забрине, јер пораст ентропије је заправо приближавање смрти неког ентитета, појединца или друштва. Ако су нам странке већ овакве какве јесу, животно је важно да добијемо јавност и медије који су независни од оваквих странака и који заиста бране чињенице и праве вредности. Ако нам је уопште важно где живимо и како живимо мораћемо да раздвојимо ове ствари – политику и јавност – и поред тога што је на овим изборима постало јасно да су скоро сви приватни медији, а у великој мери и јавни сервиси, потпуно напустили ове принципе независности и непристрасности.

Чињенице, правила, морал, култура не смеју се дати на тацни странкама. Које друштво то не зна, тапкаће у мраку и после изборне ноћи. Надам се, макар, да док ово читате ви, за разлику од мене, барем знате коначне резултате избора.

Уредник сајта „Двоглед”