Izborna noć, za stranke i javnost

Život u Srbiji ima barem taj kvalitet da uvek može da iznenadi. Pošto ovu kolumnu moram da napišem u toku izborne noći, prisiljen sam da pratim nešto što nisam očekivao da ću pratiti. Možda se neko seća da je Zoran Lučić, nekadašnji direktor Cesida, javljao rezultate za koje je tvrdio da su skoro sigurni krajnji rezultati izbora i da je mogućnost greške toliko i toliko, što se tada, pre desetak godina, i potvrđivalo. Ova izborna noć protiče u sasvim drugačijem ključu, a da se niko od novinara nije potrudio da nam to objasni.

Najpre je već oko 20.30, verovatno i pre nego se fizički mogu razmotati savijeni birački listići, javljeno da SNS osvaja 56 odsto, ali – ovu razliku niko nije naglasio – na osnovu pet odsto prebrojanih glasova, a ne na osnovu uzorka koji reprezentuje krajnji rezultat. Ovo nam je priredilo uzbudljiv početak izborne noći koja je zaličila na uobičajeni Trumanov dan u filmu „Trumanov šou“ – svi smo izloženi podacima koje shvatamo pogrešno, ali nam nijedan novinar ne javlja da se dogodila ova promena koja bi, da je objašnjena, značajno uticala na gledaoce.

Izborna noć, doduše, prirodno se nadovezala na predizbornu „noć“. Teško da su ovi izbori bili primer bilo čega što bi se moglo smatrati da makar približno odgovara demokratskim idealima. Nijednog sučeljavanja glavnih protagonista vlasti i opozicije nije bilo ni na jednom mediju, potpuna nesamostalnost medija i izveštavanje u korist SNS-a bili su pravilo. U pogledu sadržaja, potpuna praznina kampanje i nedostatak bilo kakve teme. Ne znam kako prosečan čovek gleda na ove osobine demokratije u Srbiji, ali, po meni, ovo nisu kvaliteti koje obećavaju bilo kakvu poželjnu budućnost.

Metafora noći slična je, po odsustvu svetla, metafori pustinje u kojoj nema vode. A voda je, opet, česta metafora za život i duh. Trenutno, dok ovo pišem, niko se ne usuđuje da prognozira broj poslanika koje su osvojile stranke, iako je to jedino što je bitno i nešto što se na prošlim izborima računalo već oko 22.00 časa. Međutim, bilo ko da dobije većinu na ovim izborima, na nivou duha, preko ovih izbora stigli smo u pustinju, onu pustinju realnog koja je znak odsustva duha, poštenja, pravila, nepristrasnosti i svega što krasi demokratska društva. Nikuda dalje, u ovoj pustinji proizvoljnosti, nećemo stići i ova noć zahteva temeljnu promenu društva. Dakle, bilo ko da pobedi na ovim izborima, a dok ovo pišem na TV se nižu protivrečni rezultati raznih stranaka, ako ne tražimo kao društvo da dobijemo zaista nepristrasne medije koji će zaista slobodno postavljati pitanja vlastima i uspostavljati makar minimalnu objektivnu realnost, ne piše nam se dobro. Bez toga niko ne zna gde ćemo stići i kakva će nam zaista budućnost biti.

Iako nam novi oblici političke (ne)kulture govore da nije bitno šta je istina i šta je realno, da svako ima pravo da tvrdi ono što mu odgovara (baš kao u ovoj izbornoj noći), na taj način se samo povećava društvena entropija. To bi trebalo da nas zabrine, jer porast entropije je zapravo približavanje smrti nekog entiteta, pojedinca ili društva. Ako su nam stranke već ovakve kakve jesu, životno je važno da dobijemo javnost i medije koji su nezavisni od ovakvih stranaka i koji zaista brane činjenice i prave vrednosti. Ako nam je uopšte važno gde živimo i kako živimo moraćemo da razdvojimo ove stvari – politiku i javnost – i pored toga što je na ovim izborima postalo jasno da su skoro svi privatni mediji, a u velikoj meri i javni servisi, potpuno napustili ove principe nezavisnosti i nepristrasnosti.

Činjenice, pravila, moral, kultura ne smeju se dati na tacni strankama. Koje društvo to ne zna, tapkaće u mraku i posle izborne noći. Nadam se, makar, da dok ovo čitate vi, za razliku od mene, barem znate konačne rezultate izbora.

Urednik sajta „Dvogled”