Због чега су Немци разочарани Обамом

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Када је 2008. као тек кандидат за шефа Беле куће дошао у Берлин, актуелног председника САД дочекало је више од 200.000 еуфоричних Немаца који су узвикивали његово име и одушевљавали се његовим говором испред статуе Победе. Безмало осам година касније, ни 10.000 бесплатних крофни није натерало житеље Хановера да у већем броју на улицама дочекају Барака Обаму на његовој последњој званичној посети Немачкој, већ се дан раније окупило неколико десетина хиљада како би дигли глас против споразума о Трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерству (ТТИП), чије склапање заговара Обама.

Како то да америчке крофне нису слатке Немцима и зашто се Обама чини дражи канцеларки Ангели Меркел него њеним сународницима који су га толико волели? Пад немачке одушевљености Обамом управо је заснован на томе што су Немци од његовог председниковања очекивали много. Мислили су да ће САД бити бољи партнер Немачке и да ће економску кризу решавати тако да исправи грешке система и обузда раст јаза између богатих и сиромашних. Очекивали су да ће допринети јачању Уједињених нација и мултилатералног решавања криза широм света, а да ће борба против тероризма мање ударити на приватност и људска права.

Иако се немачки магазин „Штерн” 2008. питао да ли је Обама ипак само демагог, утицајни „Шпигл” је победу Обаме на изборима означио као „историјски преокрет: Обама је пробудио нову Америку”. Тај наслов је заправо одсликавао како су Немци видели Обаму, јер им се тада свидела и његова спољна политика, али и планови на унутрашњем плану – да затвори злогласни затвор Гвантанамо, промени економску политику, уведе обавезно здравствено осигурање и да суштински промени САД у складу са вредностима које су сличне немачкој стварности. Међутим, само мали део тога се остварио.

Разочарање Обамом се најбоље види кроз анкете. Када је пре две године откривено да је америчка тајна служба НСА прислушкивала Немце па чак и Меркелову, чак 54 испитаних Немаца је рекло да је разочарано Америком, а тек сваки пети је рекао да „одобрава начин на који Обама води спољну политику”. Овогодишње анкете указују да се поверење постепено враћа, али оно је и даље далеко од оног из времена хладног рата. Управо млађе генерације Немаца, које немају директно послератно искуство, сада су најкритичнији према САД. Тако је у Галуповом истраживању из 2013. чак 24 одсто Немаца између 25 и 34 година рекло да верује да су САД највећа претња светском миру.

Осим тога, Немци зазиру од америчког виђења приватности и сигурности личних података па се плаше да ће долазак великих америчких интернет компанија, попут „Гугла” и „Фејсбука”, увести нова правила те да ће Европљани изгубити контролу над својим тржиштем. Али, та страховања су и другим областима, од тога да ли ће „Амазон” уништити мале продавнице и књижаре док тога да ли ће „Монсанто” смањити квалитет хране.

Званичном Берлину, пак, сметају друге ствари. Меркеловој би много више одговарало да је Обама више подржао њена настојања да политику стезања каиша наметне Грчкој али и целој еврозони, као и да је не опомиње да би Немачка требало да више помогне борбу против џихадиста у Ираку и Сирији, те да као чланица НАТО-а мора да троши на одбрану два одсто бруто друштвеног производа (БДП), а не као досад тек 1,2 одсто. Како се може прочитати у разоткривеним мејловима Хилари Клинтон, Меркеловој се „не свиђа атмосфера која се ствара око феномена Обама, јер је то супротно томе какву она има идеју о политици и како је спроводи”. Немачка влада би волела и да није морала да објашњава својој јавности зашто на немачкој територији Американци распоређују нове нуклеарне главе, зашто немачки БНД прислушкује за рачун НСА, зашто је шеф немачке испоставе ЦИА регрутовао немачке држављане...

Упркос свему томе, Меркелова и Обама су постали пријатељи. Тако је Обама ових дана искористио прилику да Меркеловој да подршку у за њу компликованом политичком тренутку, похваливши њено „храбро лидерство” и приступ избегличкој кризи, оценивши да је она у томе „на правој страни историје”.

Обамини хвалоспеви о томе како је Меркелова „чувар Европе” очигледно имају за циљ да помогну канцеларки, али се и од ње очекује да издејствује што ефикасније преговоре о ТТИП-у тако да споразум буде завршен до краја године када се завршава Обамин мандата. Управо на том питању почела су да се ломе копља унутар владе Меркелове, па је вицеканцелар и министар економије Зигмар Габријел, који је и лидер социјалдемократа, упозорио да ће преговори о ТТИП-у доживети пропаст уколико САД не направе уступке.

„Американци желе да се чврсто држе своје идеје ’Купујте америчко’. Ми то не можемо прихватити. Они не желе да отворе своје јавне тендере за европске компаније. Што се мене тиче, то је против прописа о слободној трговини”, рекао је Габријел за немачки пословни лист „Ханделсблат”. „Уколико Американци остану при том ставу, не треба нам споразум о слободној трговини.”

Ово је прва озбиљнија критика на рачун ТТИП-а коју је изрекао Габријел, који је као и Меркелова био на мети критика оних Немаца који сматрају да ће овај споразум негативно да утиче на права потрошача, тржиште рада, квалитет робе широке потрошње, као и еколошке стандарде.

„Имамо оправдане страхове. Много људи из невладиног сектора имало је прилику да види документе овог споразума из којих је јасно да су наши страхови оправдани. Трговинским споразумом велике компаније ће добити посебну правну заштиту, кроз регулаторне уговоре. Таква пракса ће уништити принцип предострожности који је на снази у ЕУ. То су чињенице”, каже Хани Граман, активисткиња невладине организације Атак.

У јавности подршка ТТИП-у драматично пада. Према истраживању јавног мњења које је урадила агенција Ју-гов, само 17 одсто Немаца и даље подржава склапање трансатлантског пакта, у односу на 55 одсто колико је давало подршку пре две године. Додуше, истовремено је подршка склапању овог споразума пала и у САД и то са 53 на само 18 одсто.

И док Обама и Меркелова и даље тврде да ће ТТИП дати толико потребни подстицај привреди и да ће створити нови економски раст и радна места, синдикати, групе за заштиту природе и права потрошача и политичке партије жестоко критикују ове планове и тврде да ће ТТИП не само смањити плате и угрозити европске стандарде у бројним областима, већ да ће америчке корпорације моћи да безмало управљају државама јер ће на посебним инвестиционим судовима моћи да оспоравају право националних влада да уводе нове законе који евентуално могу да умање њихове профите.

Како је приметио водећи коментатор „Зидојче цајтунга” Нико Фрид, „некад изгледа лакше натерати сукобљене стране у Сирији да се договоре око мира него пријатељске трансатлантске партнере да склопе трговински споразум”.