Zbog čega su Nemci razočarani Obamom

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Kada je 2008. kao tek kandidat za šefa Bele kuće došao u Berlin, aktuelnog predsednika SAD dočekalo je više od 200.000 euforičnih Nemaca koji su uzvikivali njegovo ime i oduševljavali se njegovim govorom ispred statue Pobede. Bezmalo osam godina kasnije, ni 10.000 besplatnih krofni nije nateralo žitelje Hanovera da u većem broju na ulicama dočekaju Baraka Obamu na njegovoj poslednjoj zvaničnoj poseti Nemačkoj, već se dan ranije okupilo nekoliko desetina hiljada kako bi digli glas protiv sporazuma o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP), čije sklapanje zagovara Obama.

Kako to da američke krofne nisu slatke Nemcima i zašto se Obama čini draži kancelarki Angeli Merkel nego njenim sunarodnicima koji su ga toliko voleli? Pad nemačke oduševljenosti Obamom upravo je zasnovan na tome što su Nemci od njegovog predsednikovanja očekivali mnogo. Mislili su da će SAD biti bolji partner Nemačke i da će ekonomsku krizu rešavati tako da ispravi greške sistema i obuzda rast jaza između bogatih i siromašnih. Očekivali su da će doprineti jačanju Ujedinjenih nacija i multilateralnog rešavanja kriza širom sveta, a da će borba protiv terorizma manje udariti na privatnost i ljudska prava.

Iako se nemački magazin „Štern” 2008. pitao da li je Obama ipak samo demagog, uticajni „Špigl” je pobedu Obame na izborima označio kao „istorijski preokret: Obama je probudio novu Ameriku”. Taj naslov je zapravo odslikavao kako su Nemci videli Obamu, jer im se tada svidela i njegova spoljna politika, ali i planovi na unutrašnjem planu – da zatvori zloglasni zatvor Gvantanamo, promeni ekonomsku politiku, uvede obavezno zdravstveno osiguranje i da suštinski promeni SAD u skladu sa vrednostima koje su slične nemačkoj stvarnosti. Međutim, samo mali deo toga se ostvario.

Razočaranje Obamom se najbolje vidi kroz ankete. Kada je pre dve godine otkriveno da je američka tajna služba NSA prisluškivala Nemce pa čak i Merkelovu, čak 54 ispitanih Nemaca je reklo da je razočarano Amerikom, a tek svaki peti je rekao da „odobrava način na koji Obama vodi spoljnu politiku”. Ovogodišnje ankete ukazuju da se poverenje postepeno vraća, ali ono je i dalje daleko od onog iz vremena hladnog rata. Upravo mlađe generacije Nemaca, koje nemaju direktno posleratno iskustvo, sada su najkritičniji prema SAD. Tako je u Galupovom istraživanju iz 2013. čak 24 odsto Nemaca između 25 i 34 godina reklo da veruje da su SAD najveća pretnja svetskom miru.

Osim toga, Nemci zaziru od američkog viđenja privatnosti i sigurnosti ličnih podataka pa se plaše da će dolazak velikih američkih internet kompanija, poput „Gugla” i „Fejsbuka”, uvesti nova pravila te da će Evropljani izgubiti kontrolu nad svojim tržištem. Ali, ta strahovanja su i drugim oblastima, od toga da li će „Amazon” uništiti male prodavnice i knjižare dok toga da li će „Monsanto” smanjiti kvalitet hrane.

Zvaničnom Berlinu, pak, smetaju druge stvari. Merkelovoj bi mnogo više odgovaralo da je Obama više podržao njena nastojanja da politiku stezanja kaiša nametne Grčkoj ali i celoj evrozoni, kao i da je ne opominje da bi Nemačka trebalo da više pomogne borbu protiv džihadista u Iraku i Siriji, te da kao članica NATO-a mora da troši na odbranu dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), a ne kao dosad tek 1,2 odsto. Kako se može pročitati u razotkrivenim mejlovima Hilari Klinton, Merkelovoj se „ne sviđa atmosfera koja se stvara oko fenomena Obama, jer je to suprotno tome kakvu ona ima ideju o politici i kako je sprovodi”. Nemačka vlada bi volela i da nije morala da objašnjava svojoj javnosti zašto na nemačkoj teritoriji Amerikanci raspoređuju nove nuklearne glave, zašto nemački BND prisluškuje za račun NSA, zašto je šef nemačke ispostave CIA regrutovao nemačke državljane...

Uprkos svemu tome, Merkelova i Obama su postali prijatelji. Tako je Obama ovih dana iskoristio priliku da Merkelovoj da podršku u za nju komplikovanom političkom trenutku, pohvalivši njeno „hrabro liderstvo” i pristup izbegličkoj krizi, ocenivši da je ona u tome „na pravoj strani istorije”.

Obamini hvalospevi o tome kako je Merkelova „čuvar Evrope” očigledno imaju za cilj da pomognu kancelarki, ali se i od nje očekuje da izdejstvuje što efikasnije pregovore o TTIP-u tako da sporazum bude završen do kraja godine kada se završava Obamin mandata. Upravo na tom pitanju počela su da se lome koplja unutar vlade Merkelove, pa je vicekancelar i ministar ekonomije Zigmar Gabrijel, koji je i lider socijaldemokrata, upozorio da će pregovori o TTIP-u doživeti propast ukoliko SAD ne naprave ustupke.

„Amerikanci žele da se čvrsto drže svoje ideje ’Kupujte američko’. Mi to ne možemo prihvatiti. Oni ne žele da otvore svoje javne tendere za evropske kompanije. Što se mene tiče, to je protiv propisa o slobodnoj trgovini”, rekao je Gabrijel za nemački poslovni list „Handelsblat”. „Ukoliko Amerikanci ostanu pri tom stavu, ne treba nam sporazum o slobodnoj trgovini.”

Ovo je prva ozbiljnija kritika na račun TTIP-a koju je izrekao Gabrijel, koji je kao i Merkelova bio na meti kritika onih Nemaca koji smatraju da će ovaj sporazum negativno da utiče na prava potrošača, tržište rada, kvalitet robe široke potrošnje, kao i ekološke standarde.

„Imamo opravdane strahove. Mnogo ljudi iz nevladinog sektora imalo je priliku da vidi dokumente ovog sporazuma iz kojih je jasno da su naši strahovi opravdani. Trgovinskim sporazumom velike kompanije će dobiti posebnu pravnu zaštitu, kroz regulatorne ugovore. Takva praksa će uništiti princip predostrožnosti koji je na snazi u EU. To su činjenice”, kaže Hani Graman, aktivistkinja nevladine organizacije Atak.

U javnosti podrška TTIP-u dramatično pada. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je uradila agencija Ju-gov, samo 17 odsto Nemaca i dalje podržava sklapanje transatlantskog pakta, u odnosu na 55 odsto koliko je davalo podršku pre dve godine. Doduše, istovremeno je podrška sklapanju ovog sporazuma pala i u SAD i to sa 53 na samo 18 odsto.

I dok Obama i Merkelova i dalje tvrde da će TTIP dati toliko potrebni podsticaj privredi i da će stvoriti novi ekonomski rast i radna mesta, sindikati, grupe za zaštitu prirode i prava potrošača i političke partije žestoko kritikuju ove planove i tvrde da će TTIP ne samo smanjiti plate i ugroziti evropske standarde u brojnim oblastima, već da će američke korporacije moći da bezmalo upravljaju državama jer će na posebnim investicionim sudovima moći da osporavaju pravo nacionalnih vlada da uvode nove zakone koji eventualno mogu da umanje njihove profite.

Kako je primetio vodeći komentator „Zidojče cajtunga” Niko Frid, „nekad izgleda lakše naterati sukobljene strane u Siriji da se dogovore oko mira nego prijateljske transatlantske partnere da sklope trgovinski sporazum”.