Шпанија пети месец без владе

Још се политички плакати са фотографијама лидера четири главне партије нису ни исцепали, а већ ће се преко њих лепити нови са сликама истих личности, али са позивом на још једне изборе 26. јуна. Шпанија је ушла у пети месец без владе и политичке блокаде, па је неизвесно да ли ће Барак Обама уопште стићи до краја свог мандата да посети Мадрид, иако је то требало да се деси овог лета. Откако су на парламентарним изборима 20. децембра прошле године, гласачком вољом, у парламент ушле четири веће партије, Шпанија није успела да се престроји у складу са новонасталим околностима.

Иако је већина Шпанаца дуго прижељкивала крај двопартијског система у коме су се на власти од смрти диктатора Франка смењивале конзервативна Народна партија и Социјалистичка странка левог центра,  улазак у игру две нове неконвенцијалне партије направио је од постизборне комбинаторике немогућу мисију. Многи кривицу за ову блокаду сваљују на младу левичарску странку Подемос и одбијање њеног лидера Пабла Иглесијаса да пристане на компромис како би се ујединио са социјалистима. Али чак и да се то десило, број парламентарних места не би био довољан да се постигне већина. Као што и коалиција између (до избора владајуће) Народне странке и Сијудаданоса (Грађани), партије створене уз подршку крупних бизнисмена, није могла да обезбеди потребну већину. Лидери све четири странке три пута су ишли код краља Фелипеа Шестог, преговарало се са свима, испитане су све могућности и сваки пут се показало да је састављање владе немогуће. Очекује се да краљ у уторак, другог маја, кад истиче крајњи рок за састављање владе, распусти парламент и распише нове изборе за 26. јун. Али мало се ко нада да би на њима могла да се добије другачија мапа пута од оне која је вољом бирача зацртана још у децембру прошле године.

У свету се догодило много тога значајног, у чему Шпанија није могла да учествује док су се партије прегањале како да намакну већину а да се одустајањем од својих предизборних обећања до краја не компромитују. Мадрид се није усудио да после терористичког напада на Париз понуди или одбије своје трупе за борбу против Исламске државе, парламенту није пружена прилика да се изјасни око бриселског споразума између ЕУ и Турске и враћања избеглица, иако већ пензионисани, многи амбасадори остали су на кључним местима без икаквих инструкција, због „Панамских папира” и своје умешаности у офшор бизнис, један министар у техничкој влади Народне странке морао је да поднесе оставку… Најгоре од свега јесте повећање броја незапослених и опомена из Брисела која је стигла пре неколико дана да ће Мадрид морати додатно да стеже каиш јер није испунио циљ о смањењу фискалног дефицита у 2015.

Број незапослених је у прва три месеца ове године порастао за 11.900 лица, тако да сада износи 21 одсто, што је једна од највећих стопа у земљама ЕУ. Владајућа Народна странка је смањење стопе незапослености поставила у свој први задатак у току протеклог мандата. Поврх свих недаћа, Каталонија је поново покренула процес за отцепљење, а тамошње становништво све је склоније одвајању од Шпаније. Од свих партија једино је Подемос у свој програм унео и могућност да се променом устава допусти Каталонцима да на референдуму одлуче хоће ли наставити да буду део Шпаније, или ће поћи путем независности. То је био један од разлога због којег ниједна друга странка није хтела у коалицију са Подемосом. Странка Пабла Иглесијаса оптуживана је за издају, док се све остале партије одлучно противе референдуму о отцепљењу, што је и забрањено садашњим уставом.

У таквом суморном сценарију, предвиђа се да ће уморни Шпанци у веома малом броју изаћи на поновљене изборе, поготово што не верују у промене које су им обећавале нове странке.

Не рачунајући оно што су потрошиле појединачне странке, избори су 20. децембра коштали државу 130 милиона евра. Грађани ће из свог џепа морати да плате за неуспех политичара да се договоре. Са двора се саветује странкама да се све кампање скрате са две на једну недељу. И овако су њихови програми свима већ познати. Све партије страхују од беса бирача, па се и саме залажу за штедњу. Али да би се одлучило где ће највише да се сече буџет, странке морају да се бар о томе договоре. Неке су се већ превише задужиле, док је некима преостало нешто новца. И прелепљивање плаката са истим ликовима а различитим датумима није бесплатно.