Нема боље Америке од Србије

Пр­вог ма­ја 1855. го­ди­не у Бе­о­град се до­се­лио Иг­њат Бај­ло­ни. Са су­пру­гом и че­тво­ри­цом си­но­ва овај по по­ре­клу Ита­ли­јан до­шао је у пре­сто­ни­цу Ср­би­је уме­сто да оде у Аме­ри­ку. Гра­дом је кру­жи­ла при­ча да му је фа­ми­ли­ја по­сла­ла пи­смо у ко­ме је пи­са­ло: „Не­ма ти бо­ље Аме­ри­ке од Ср­би­је”. 

Осно­вао је пред­у­зе­ће „Иг­њат и си­но­ви”, а два­де­се­так го­ди­на ка­сни­је ку­пио је пи­ва­ру на углу ули­ца Ска­дар­ске и Це­тињ­ске ко­ју је 1850. го­ди­не из­гра­дио Фи­лип Ђор­ђе­вић. Ство­рио је моћ­ну фир­му о чи­јој сна­зи и да­нас све­до­чи део ин­ду­стриј­ског ком­плек­са. 

– За вре­ме аустриј­ске вла­да­ви­не око Бај­ло­ни­је­ве пи­ја­це  би­ли су ба­сти­о­ни, а по­чет­ком 19. ве­ка на­се­ли­ла се си­ро­ти­ња. Око 1870. са из­град­њом Ска­дар­ске ули­це, та пе­ри­фе­ри­ја по­че­ла је да се ур­ба­ни­зу­је и по­ста­је цен­тар  – об­ја­шња­ва др Ви­до­је Го­лу­бо­вић, аутор књи­ге „Ста­ри Бе­о­град – то­по­граф­ски реч­ник”. Тај део гра­да по­стао је и остао по­знат по Бај­ло­ни­ју.

– Иг­њат Бај­ло­ни умро је 1875. го­ди­не, а пи­ва­ру је пре­у­зео нај­ста­ри­ји син Ја­ков. Он је на­ба­вио но­ву опре­му у Аустро­у­гар­ској, из­гра­дио сла­да­ру и во­до­вод до Ду­на­ва ода­кле се снаб­де­вао во­дом – об­ја­шња­ва Не­над Лу­кић, исто­ри­чар. Та пи­ва­ра је 1892. про­из­во­ди­ла 60.000 хек­то­ли­та­ра ва­ре­ног пи­ћа од хме­ља.

– Ја­ков је из­не­на­да умро 1902. го­ди­не, а по­сао је пре­у­зео Иг­њат мла­ђи Бај­ло­ни, тр­го­вац и бан­кар. Го­ди­на­ма је био ви­це­гу­вер­нер, а за­тим и гу­вер­нер. Ње­гов пот­пис на­ла­зи се на пр­вој нов­ча­ни­ци штам­па­ној у Но­вом за­во­ду за из­ра­ду нов­ча­ни­ца у Топ­чи­де­ру – ка­же Лу­кић.

Док је Иг­њат ру­ко­во­дио пи­ва­ром ис­ко­па­на су два бу­на­ра за во­ду ду­бо­ка око 300 ме­та­ра. 

Пи­ће од јеч­ма про­из­во­ди­ло се све до 1944. го­ди­не ка­да је због не­до­стат­ка угља и са­ве­знич­ког бом­бар­до­ва­ња пи­ва­ра па­ла у ми­нус.

По­сле Дру­гог свет­ског ра­та је на­ци­о­на­ли­зо­ва­на, а од 1963. до 1989. по­сло­ва­ла је у са­ста­ву БИП-а. Про­па­ле и го­ди­на­ма на­пу­ште­не ха­ле не­ка­да­шње пи­ва­ре не­дав­но су на­се­ли­ли ра­зни клу­бо­ви. Из­ме­ђу оро­ну­лих згра­да сме­ште­ни су ауто-пе­ри­о­ни­ца и пар­кинг ко­ји се на­пла­ћу­је.