Сви су победили

Када Александар Вучић са 48 одсто гласова дубоко у себи сматра да је изгубио изборе и када се хипи-коалиција са слоганом „срећа” сматра победником избора, иако је тек на поправном званично прешла цензус, онда није чудно зашто је изборна нервоза дуже време колективна дијагноза политичке Србије.

Али, лека нема. Већ за годину дана чекају нас председнички избори. Србија се, дакле, налази у изборном ванредном стању.

Вучић јесте победио 24. априла, али је почео да слави тек прекјуче. Тиме је напредњачки ватромет детониран са одложеним дејством. И заиста, који лидер у Европи данас осваја готово 50 одсто гласова и при том одаје утисак да га не би орасположило ни да се Бранко Ружић, са све трубачима, учлани у напредњаке?

Вучић је незадовољан због смањеног број мандата што ће га можда приморати на коалицију са партијом коју је желео да избегне. Када је водио кампању сам, ваљда мисли да може и да влада сам.

Иако је на поновљеним изборима поново крунисан, мандати су почели да му се круне. Аналитички патриотски блок тврди да Вучића не симпатише превише амерички амбасадор Скот који је у изборној ноћи посетио штаб опозиције, али је једино извесно да је шефу напредњака љубав ускратио господин Донт.

Тачније, воли га мање него пре две године, када су се гласови странака испод цензуса у слаповима уливали у Вучићев посланички клуб.

Зато и ДСС и Двери сматрају да су победили. Недостајао им је један глас 24. априла увече за цензус. Срећа их је обасјала касније, током ноћи, када је изгледало да су пронашли тај изгубљени глас у Пајтићевом штабу. У поновљеном гласању, стекли су поверење нових 1.996 следбеника породичних вредности српства и демократије.

И Саша Радуловић је уверен да је победио. Схватио је да је мудрије да бесплатно користи друштвене мреже, него да плаћа хрватског доктора Мацана, који је спиновао за Пајтића.

Можда је др Мацан убедио и Пајтића да је победио, иако му је Вучић пожњео гласове у равници, као напредњачки комбајнер. Потом је Бојан позвао своје бираче да гласају за Двери. То је прилично чудно, јер се жути куну у Брисел и Вашингтон, а дверјани у Москву и Пекинг.

И Ивица Дачић је прогласио победу, што је у последњој деценији константа српске политике. Кад се Вучић осврне око себе, ко му обезбеђује стабилну већину, ако то није Дачић који има више живота од мачке. Додуше, могао је Вучића током кампање да тужи за злостављање, али је свестан да је за њега Немањина 11 – најсигурнија мушка кућа.

Војислав Шешељ је дефинитивно победио. Уместо судије Антонетија, поново се дружи с Красићем и Вјерицом. Можда је на њега мислио Вучић, када је рекао да опозиција једва чека да се дочепа скупштинског ресторана, јер тамо служе шампите и баклаве. Само нека премијер наручи довољну количину слаткиша. Ако је војвода појео Хаг, зашто не би и Ацу?

Пошто нема губитника, шта нама преостаје, осим да се радујемо?