Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Давутоглу у Бањалуци: Били смо, сада смо и остајемо овде

Турски премијер у оставци искористио отварање Ферхадије да хвали Алију Изетбеговића и поручи да се никада „не може одвојити Бањалука од Сарајева”
Давутоглу у Бањалуци: Били смо, сада смо и остајемо овде
Неколико хиљада људи присуствовало је церемонији (Фото Младен Кременовић)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Бањалучка џамија Ферхадија, порушена у ратном вихору 1993. године, данас је и свечано отворена, тачно на датум кад је пре 23 године минирана.

Отварање Ферхат-пашине џамије пред неколико хиљада људи, који су аутобусима пристигли из свих градова БиХ и региона протекло је без и најмањег инцидента упркос још увек свежим догађајима од пре неколико дана везаним за обележавање страдања у Добровољачкој улици у Сарајеву када су цвеће и свеће прислужене за жртве тог злочина бачени у контејнер па у реку Миљацку, што су грађани у Српској доживели као непримерен израз непоштовања жртава, како виде и све оно што се уназад петнаестак дана догађало у вези са обележавањем страдања у Јасеновцу.

Током постављања камена темељца пре петнаест година, тачније 2001. године, такође 7. маја, дошло је до великих немира. Стога је јуче неколико улица у строгом центру града било потпуно затворено за саобраћај, угоститељски објекти као и паркинг простори у непосредној близини били су затворени, а скуп на ком су присуствовали бројни званичници, верски поглавари и дипломатски представници обезбеђивало је из предострожности преко хиљаду полицајаца МУП-а РС и других безбедносних агенција.

Иако је церемонија отварања обновљене џамије Ферхадија најављена најпре као симболична порука мира и суживота, за шта су честитке стигле и од принца Чарлса од Велса, са говорнице су се чули тонови који су у РС протумачени у потпуно другом контексту, а најпре из уста турског премијера у оставци Ахмета Давутоглуа, ког овдашња јавност углавном памти по неоосманским амбицијама.

Давутоглу је, наиме, са отварања овог верског објекта у наглашено позитивном контексту неколико пута поменуо Алију Изетбеговића ког се, опет, у Српској сећају најпре као творца Исламске декларације и једног од главних криваца за ратне сукобе у којима је предводио босанске муслимане. „Кад некоме у вашој земљи крене крв на нос, код нас крв потекне из жиле куцавице. Кад се овде сруши и најмања ствар, код нас као да је био земљотрес. Били смо некад овде, данас смо овде, бићемо овде”, поручио је Давутоглу и неколико пута нагласио да на отварању Ферхадије представља 78 милиона Турака који ће увек бити уз БиХ. Давутоглу се присетио како га је вест о рушењу Ферхадије 1993. затекла у Малезији, а да је касније тамо у посети боравио и Алија Изетбеговић када су, како је рекао, заједно плакали. Уз оцену да је обнова Ферхадије порука мира свим грађанима, Давутоглу шаље и политичко упозорење да је БиХ са свим њеним народима и конфесијама „једно биће, једно срце” и да ако се жели делити „то значи да се жели делити то јединствено срце”. „Не може се никада одвојити Бањалука од Сарајева или Сарајево од Мостара. Зато су своје животе изгубили шехиди у Сребреници. Ова порука мира треба да се чује исправно. Нека нам бог да да сачувамо аманет Алије Изетбеговића”, рекао је Давутоглу у говору поводом отварања Ферхадије, који је према аналитичарима био неприкладан за отварање верског објекта и потврда да је „турски премијер у оставци генератор криза на Балкану”.

Давутоглу говор завршава обраћањем Алији Изетбеговићу: „Велики лидеру, мудри човече, нека ти је место у лепом џенету (рају). Сведочимо да си на свом путу дао лекцију људскости, што су тековине које ћемо до краја чувати. Ране ће зацелити, џамије ћемо обновити, а БиХ ће бити онаква каквом си је сањао, јединствена заувек”. Бакир Изетбеговић, председавајући Председништва БиХ рекао је да је обнова Ферахадије потврда да ће се на овим просторима наставити живети заједно и да су и представници српског народа на сваки начин, снажно, подржали обнову Ферхадије.

Иако је, кад је реч о државним и политичким званичницима, осим Давутоглуа и Изетбеговића протоколом било предвиђено обраћање и Милорада Додика то се ипак није десило, а председник РС на то кратко каже како „акценат треба ставити на верске поглаваре јер је реч о верском догађају” и да би било боље да се „политичари нису ни обраћали на овој церемонији”. Додик је то рекао у изјави новинарима након церемоније алудирајући по свему судећи управо на Давутоглуа са ким одраније има неслагања иако му је пре неколико дана пожелео добродошлицу у Бањалуку. Додик је истовремено захвалио муфтији бањалучком Осману Козлићу што је допринео томе да догађај протекне достојанствено. „Српска је показала отвореност и трајну опредељеност за мир и недвосмислено поштовање свих”, закључује Додик.

Изетбеговић уверава како не зна зашто се Додик није обратио присутнима, али да верује да би у случају да се обратио „сигурно послао лепе поруке”, а након тога је заједно са Младеном Иванићем чланом Председништва БиХ из РС одржао састанак са Давутоглуом, на ком је разговарано о чланству БиХ у ЕУ и НАТО.

Иако је раније помињана могућност сусрета Додика и Давутоглуа, јуче су обојица у одвојеним изјавама кратко рекли да су се „сусрели на церемонији отварања”, а упадљиво је било и то што турски премијер у оставци у уводним поздравима приликом обраћања није поменуо никог од званичника РС, поздравивши само представнике заједничких институција БиХ.

У оквиру ове церемоније, у Бањалуци је у четвртак промовисан превод Курана на ћирилици, у преводу Миће Љубибратића. Ферхадија је 1950. проглашена нултим историјским спомеником БиХ, а потом уврштена на листу светске културне баштине Унеско. Дан кад је срушена, 7. мај, у БиХ је проглашен Даном џамија. Обнова је трајала је 15 година и коштала је више од пет милиона евра, а највећи  донатори су Турска агенција за сарадњу и координацију (ТИКА) и институције Републике Српске.

Коментари93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.