Davutoglu u Banjaluci: Bili smo, sada smo i ostajemo ovde

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Banjalučka džamija Ferhadija, porušena u ratnom vihoru 1993. godine, danas je i svečano otvorena, tačno na datum kad je pre 23 godine minirana.

Otvaranje Ferhat-pašine džamije pred nekoliko hiljada ljudi, koji su autobusima pristigli iz svih gradova BiH i regiona proteklo je bez i najmanjeg incidenta uprkos još uvek svežim događajima od pre nekoliko dana vezanim za obeležavanje stradanja u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu kada su cveće i sveće prislužene za žrtve tog zločina bačeni u kontejner pa u reku Miljacku, što su građani u Srpskoj doživeli kao neprimeren izraz nepoštovanja žrtava, kako vide i sve ono što se unazad petnaestak dana događalo u vezi sa obeležavanjem stradanja u Jasenovcu.

Tokom postavljanja kamena temeljca pre petnaest godina, tačnije 2001. godine, takođe 7. maja, došlo je do velikih nemira. Stoga je juče nekoliko ulica u strogom centru grada bilo potpuno zatvoreno za saobraćaj, ugostiteljski objekti kao i parking prostori u neposrednoj blizini bili su zatvoreni, a skup na kom su prisustvovali brojni zvaničnici, verski poglavari i diplomatski predstavnici obezbeđivalo je iz predostrožnosti preko hiljadu policajaca MUP-a RS i drugih bezbednosnih agencija.

Iako je ceremonija otvaranja obnovljene džamije Ferhadija najavljena najpre kao simbolična poruka mira i suživota, za šta su čestitke stigle i od princa Čarlsa od Velsa, sa govornice su se čuli tonovi koji su u RS protumačeni u potpuno drugom kontekstu, a najpre iz usta turskog premijera u ostavci Ahmeta Davutoglua, kog ovdašnja javnost uglavnom pamti po neoosmanskim ambicijama.

Davutoglu je, naime, sa otvaranja ovog verskog objekta u naglašeno pozitivnom kontekstu nekoliko puta pomenuo Aliju Izetbegovića kog se, opet, u Srpskoj sećaju najpre kao tvorca Islamske deklaracije i jednog od glavnih krivaca za ratne sukobe u kojima je predvodio bosanske muslimane. „Kad nekome u vašoj zemlji krene krv na nos, kod nas krv potekne iz žile kucavice. Kad se ovde sruši i najmanja stvar, kod nas kao da je bio zemljotres. Bili smo nekad ovde, danas smo ovde, bićemo ovde”, poručio je Davutoglu i nekoliko puta naglasio da na otvaranju Ferhadije predstavlja 78 miliona Turaka koji će uvek biti uz BiH. Davutoglu se prisetio kako ga je vest o rušenju Ferhadije 1993. zatekla u Maleziji, a da je kasnije tamo u poseti boravio i Alija Izetbegović kada su, kako je rekao, zajedno plakali. Uz ocenu da je obnova Ferhadije poruka mira svim građanima, Davutoglu šalje i političko upozorenje da je BiH sa svim njenim narodima i konfesijama „jedno biće, jedno srce” i da ako se želi deliti „to znači da se želi deliti to jedinstveno srce”. „Ne može se nikada odvojiti Banjaluka od Sarajeva ili Sarajevo od Mostara. Zato su svoje živote izgubili šehidi u Srebrenici. Ova poruka mira treba da se čuje ispravno. Neka nam bog da da sačuvamo amanet Alije Izetbegovića”, rekao je Davutoglu u govoru povodom otvaranja Ferhadije, koji je prema analitičarima bio neprikladan za otvaranje verskog objekta i potvrda da je „turski premijer u ostavci generator kriza na Balkanu”.

Davutoglu govor završava obraćanjem Aliji Izetbegoviću: „Veliki lideru, mudri čoveče, neka ti je mesto u lepom dženetu (raju). Svedočimo da si na svom putu dao lekciju ljudskosti, što su tekovine koje ćemo do kraja čuvati. Rane će zaceliti, džamije ćemo obnoviti, a BiH će biti onakva kakvom si je sanjao, jedinstvena zauvek”. Bakir Izetbegović, predsedavajući Predsedništva BiH rekao je da je obnova Ferahadije potvrda da će se na ovim prostorima nastaviti živeti zajedno i da su i predstavnici srpskog naroda na svaki način, snažno, podržali obnovu Ferhadije.

Iako je, kad je reč o državnim i političkim zvaničnicima, osim Davutoglua i Izetbegovića protokolom bilo predviđeno obraćanje i Milorada Dodika to se ipak nije desilo, a predsednik RS na to kratko kaže kako „akcenat treba staviti na verske poglavare jer je reč o verskom događaju” i da bi bilo bolje da se „političari nisu ni obraćali na ovoj ceremoniji”. Dodik je to rekao u izjavi novinarima nakon ceremonije aludirajući po svemu sudeći upravo na Davutoglua sa kim odranije ima neslaganja iako mu je pre nekoliko dana poželeo dobrodošlicu u Banjaluku. Dodik je istovremeno zahvalio muftiji banjalučkom Osmanu Kozliću što je doprineo tome da događaj protekne dostojanstveno. „Srpska je pokazala otvorenost i trajnu opredeljenost za mir i nedvosmisleno poštovanje svih”, zaključuje Dodik.

Izetbegović uverava kako ne zna zašto se Dodik nije obratio prisutnima, ali da veruje da bi u slučaju da se obratio „sigurno poslao lepe poruke”, a nakon toga je zajedno sa Mladenom Ivanićem članom Predsedništva BiH iz RS održao sastanak sa Davutogluom, na kom je razgovarano o članstvu BiH u EU i NATO.

Iako je ranije pominjana mogućnost susreta Dodika i Davutoglua, juče su obojica u odvojenim izjavama kratko rekli da su se „susreli na ceremoniji otvaranja”, a upadljivo je bilo i to što turski premijer u ostavci u uvodnim pozdravima prilikom obraćanja nije pomenuo nikog od zvaničnika RS, pozdravivši samo predstavnike zajedničkih institucija BiH.

U okviru ove ceremonije, u Banjaluci je u četvrtak promovisan prevod Kurana na ćirilici, u prevodu Miće Ljubibratića. Ferhadija je 1950. proglašena nultim istorijskim spomenikom BiH, a potom uvrštena na listu svetske kulturne baštine Unesko. Dan kad je srušena, 7. maj, u BiH je proglašen Danom džamija. Obnova je trajala je 15 godina i koštala je više od pet miliona evra, a najveći  donatori su Turska agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA) i institucije Republike Srpske.