Нова градска галерија на Косанчићевом венцу

Секретаријату за културу Скупштине града Београда, који у својој надлежности има 30 установа културе, од тога 9 позоришта, недостаје културна стратегија на нивоу државе. И поред тога што је доласком Владана Вукосављевића на чело Секретаријата за културу

направљен озбиљан помак, у смислу добре комуникације са установама културе, побољшања квалитета градских манифестација и повећања буџета, и даље има незадовољних појединаца.

– Немамо конкретну и системску културну стратегију града што је на неки начин проблем, будући да је нема ни на нивоу државе. Морао би да буде донет стратешки документ на нивоу Републике Србије, а да Београд и друге локалне заједнице из тог документа црпе своје стратегије. Не може Београд самостално да доноси стратегију, иако настојимо да она у суштини постоји у главним цртама – каже Владан Вукосављевић. А онда следи објашњење: – Град плаћа материјалне трошкове пословања, плате, доприносе и програмски део за установе културе које су у његовој надлежности, а које уједно имају и своје сопствене приходе.

Секретаријат за културу завршио је 2015. годину са новчаним износом у вредности од 2.228.470.000,00 динара. У 2016. години у којој се обележавају јубилеји Николе Тесле, Атељеа 212, Битефа, Педагошког музеја, успели су да добију повећање буџета. Одлуком о буџету за 2016. годину одобрена су му додатна средства у износу од 77.004.632,73  динара, односно пет одсто више у односу на 2015. годину, што у датим условима представља веома охрабрујући помак.

– Наш највећи изазов су инвестициона улагања за реконструкције и одржавања. Прошле године покренута је иницијатива за изградњу велике градске галерије на Косанчићевом венцу, очекујемо да ускоро буде расписан конкурс за овај пројекат који ће обухватати простор од око 1.500 квадрата и који ће у значајној мери обогатити културну понуду града. Последњи пут Београд је такву галерију градио 1928. године када је саграђен Павиљон „Цвијета Зузорић”. Радимо и на пројекту за реконструкцију зграде од 11.000 квадрата у Ресавској улици намењене Градском музеју Београда. Подсетићу да је Београд једна од ретких европских престоница која нема свој музејски објекат. Овај пројекат је наш приоритет. Очекују нас и окончање реконструкције зграде дечјег позоришта „Бошко Буха” као и почетак реновирања театра „Бојан Ступица”, ЈДП-а. За ово друго, претходно треба решити административне препреке, јер је то здање укњижено на републику, тако да град не може да крене у реконструкцију док се не разреши спорна ситуација – каже Вукосављевић.

Секретаријат за културу једном годишње расписује конкурс за суфинансирање пројеката у култури. Комисије се образују решењем градоначелника, а ове године донеле су одлуку о суфинансирању око 430 пројеката, од преко 1.000 пријављених. Има и незадовољних?

– Комисије сачињавају људи који доносе одлуке на основу критеријума и мерила који су објављени у „Службеном гласнику” 2015. године. Тренутно не постоји бољи начин за расподелу тих средстава, иако постоје предлози за унапређење, које анализирам – истиче наш саговорник.

Под окриљем Секретаријата за културу су и установе чија су четири директора у в. д. стању: ЦЕБЕФ-а (Центар београдских фестивала), Дома омладине, УК „Вук Караџић” и Културног центра Београда?

– Различити су разлози који су довели до такве ситуације, али сматрамо да без обзира на околности, в. д. стања морају постојати само у складу са законом. Добићемо извештаје од управних одбора зашто то није урађено и очекујем да у кратком року конкурси за директоре тих установа буду расписани – наглашава Вукосављевић, уз констатацију да имају веома добру сарадњу са установама културе.

Од Секретаријата за културу потекла је иницијатива да Петер Хандке и Никита Михалков постану почасни грађани Београда. То је први пут од установљавања ове награде да њени лауреати буду посленици из области културе, а не политичари. Недавно је и са руским драмским писцем Николајем Кољадом покренута иницијатива да Јекатеринбург и Београд потпишу протокол о сарадњи.

Вукосављевић истиче да је побољшан квалитет многих значајних манифестација: Сајам књига у последње две године обара рекорде у броју посетилаца, Кина и Русија су биле земље почасни гости, а ове године то ће бити Иран.

– Унапредили смо концепт Феста и обогатили његов садржај домаћим такмичарским програмом, Београдски џез фестивал далеко је најбољи у региону и добија европски формат и значај. Очекујемо много и од овогодишњег Октобарског салона чији ће кустос бити прослављени Дејвид Елиот. Београд ће у октобру бити домаћин Светском конгресу позоришних критичара.

Покренута је недавно акција „Негујмо српски језик”, која је наишла на изузетно добар пријем у јавности и коју су подржале бројне научне и културне институције и установе као и јавне личности из различитих области. Са великим успехом промовисана је и у Републици Српској – каже Вукосављевић.

– У току је промоција акције „Наше благо” која представља уметничко и културно богатство које се чува у нашим музејима и легатима. Циљ ове акције јесте да подстакне посете музејима и пружи информације о нашем богатом наслеђу, о коме најшира јавност понекад не зна довољно.

У сарадњи са ресорним министарствима и градском управом интензивно се ради на решавању питања доприноса за самосталне уметнике, што је проблем који смо наследили из претходног периода. Напомињем да у последње две године Београд редовно исплаћује те принадлежности – наводи Владан Вукосављевић.

Трудимо се, додаје наш саговорник, и да Београд љубоморно чува статус културне престонице региона и да његова културна понуда буде висококвалитетна. То не би било могуће без великог броја способних, вредних и посвећених људи који раде у нашим установама културе и на нашој културној сцени. Не задовољавамо се постигнутим резултатима, а коначан суд о нашим напорима, као и обично, даће наша стручна и најшира јавност.