Nova gradska galerija na Kosančićevom vencu

Sekretarijatu za kulturu Skupštine grada Beograda, koji u svojoj nadležnosti ima 30 ustanova kulture, od toga 9 pozorišta, nedostaje kulturna strategija na nivou države. I pored toga što je dolaskom Vladana Vukosavljevića na čelo Sekretarijata za kulturu

napravljen ozbiljan pomak, u smislu dobre komunikacije sa ustanovama kulture, poboljšanja kvaliteta gradskih manifestacija i povećanja budžeta, i dalje ima nezadovoljnih pojedinaca.

– Nemamo konkretnu i sistemsku kulturnu strategiju grada što je na neki način problem, budući da je nema ni na nivou države. Morao bi da bude donet strateški dokument na nivou Republike Srbije, a da Beograd i druge lokalne zajednice iz tog dokumenta crpe svoje strategije. Ne može Beograd samostalno da donosi strategiju, iako nastojimo da ona u suštini postoji u glavnim crtama – kaže Vladan Vukosavljević. A onda sledi objašnjenje: – Grad plaća materijalne troškove poslovanja, plate, doprinose i programski deo za ustanove kulture koje su u njegovoj nadležnosti, a koje ujedno imaju i svoje sopstvene prihode.

Sekretarijat za kulturu završio je 2015. godinu sa novčanim iznosom u vrednosti od 2.228.470.000,00 dinara. U 2016. godini u kojoj se obeležavaju jubileji Nikole Tesle, Ateljea 212, Bitefa, Pedagoškog muzeja, uspeli su da dobiju povećanje budžeta. Odlukom o budžetu za 2016. godinu odobrena su mu dodatna sredstva u iznosu od 77.004.632,73  dinara, odnosno pet odsto više u odnosu na 2015. godinu, što u datim uslovima predstavlja veoma ohrabrujući pomak.

– Naš najveći izazov su investiciona ulaganja za rekonstrukcije i održavanja. Prošle godine pokrenuta je inicijativa za izgradnju velike gradske galerije na Kosančićevom vencu, očekujemo da uskoro bude raspisan konkurs za ovaj projekat koji će obuhvatati prostor od oko 1.500 kvadrata i koji će u značajnoj meri obogatiti kulturnu ponudu grada. Poslednji put Beograd je takvu galeriju gradio 1928. godine kada je sagrađen Paviljon „Cvijeta Zuzorić”. Radimo i na projektu za rekonstrukciju zgrade od 11.000 kvadrata u Resavskoj ulici namenjene Gradskom muzeju Beograda. Podsetiću da je Beograd jedna od retkih evropskih prestonica koja nema svoj muzejski objekat. Ovaj projekat je naš prioritet. Očekuju nas i okončanje rekonstrukcije zgrade dečjeg pozorišta „Boško Buha” kao i početak renoviranja teatra „Bojan Stupica”, JDP-a. Za ovo drugo, prethodno treba rešiti administrativne prepreke, jer je to zdanje uknjiženo na republiku, tako da grad ne može da krene u rekonstrukciju dok se ne razreši sporna situacija – kaže Vukosavljević.

Sekretarijat za kulturu jednom godišnje raspisuje konkurs za sufinansiranje projekata u kulturi. Komisije se obrazuju rešenjem gradonačelnika, a ove godine donele su odluku o sufinansiranju oko 430 projekata, od preko 1.000 prijavljenih. Ima i nezadovoljnih?

– Komisije sačinjavaju ljudi koji donose odluke na osnovu kriterijuma i merila koji su objavljeni u „Službenom glasniku” 2015. godine. Trenutno ne postoji bolji način za raspodelu tih sredstava, iako postoje predlozi za unapređenje, koje analiziram – ističe naš sagovornik.

Pod okriljem Sekretarijata za kulturu su i ustanove čija su četiri direktora u v. d. stanju: CEBEF-a (Centar beogradskih festivala), Doma omladine, UK „Vuk Karadžić” i Kulturnog centra Beograda?

– Različiti su razlozi koji su doveli do takve situacije, ali smatramo da bez obzira na okolnosti, v. d. stanja moraju postojati samo u skladu sa zakonom. Dobićemo izveštaje od upravnih odbora zašto to nije urađeno i očekujem da u kratkom roku konkursi za direktore tih ustanova budu raspisani – naglašava Vukosavljević, uz konstataciju da imaju veoma dobru saradnju sa ustanovama kulture.

Od Sekretarijata za kulturu potekla je inicijativa da Peter Handke i Nikita Mihalkov postanu počasni građani Beograda. To je prvi put od ustanovljavanja ove nagrade da njeni laureati budu poslenici iz oblasti kulture, a ne političari. Nedavno je i sa ruskim dramskim piscem Nikolajem Koljadom pokrenuta inicijativa da Jekaterinburg i Beograd potpišu protokol o saradnji.

Vukosavljević ističe da je poboljšan kvalitet mnogih značajnih manifestacija: Sajam knjiga u poslednje dve godine obara rekorde u broju posetilaca, Kina i Rusija su bile zemlje počasni gosti, a ove godine to će biti Iran.

– Unapredili smo koncept Festa i obogatili njegov sadržaj domaćim takmičarskim programom, Beogradski džez festival daleko je najbolji u regionu i dobija evropski format i značaj. Očekujemo mnogo i od ovogodišnjeg Oktobarskog salona čiji će kustos biti proslavljeni Dejvid Eliot. Beograd će u oktobru biti domaćin Svetskom kongresu pozorišnih kritičara.

Pokrenuta je nedavno akcija „Negujmo srpski jezik”, koja je naišla na izuzetno dobar prijem u javnosti i koju su podržale brojne naučne i kulturne institucije i ustanove kao i javne ličnosti iz različitih oblasti. Sa velikim uspehom promovisana je i u Republici Srpskoj – kaže Vukosavljević.

– U toku je promocija akcije „Naše blago” koja predstavlja umetničko i kulturno bogatstvo koje se čuva u našim muzejima i legatima. Cilj ove akcije jeste da podstakne posete muzejima i pruži informacije o našem bogatom nasleđu, o kome najšira javnost ponekad ne zna dovoljno.

U saradnji sa resornim ministarstvima i gradskom upravom intenzivno se radi na rešavanju pitanja doprinosa za samostalne umetnike, što je problem koji smo nasledili iz prethodnog perioda. Napominjem da u poslednje dve godine Beograd redovno isplaćuje te prinadležnosti – navodi Vladan Vukosavljević.

Trudimo se, dodaje naš sagovornik, i da Beograd ljubomorno čuva status kulturne prestonice regiona i da njegova kulturna ponuda bude visokokvalitetna. To ne bi bilo moguće bez velikog broja sposobnih, vrednih i posvećenih ljudi koji rade u našim ustanovama kulture i na našoj kulturnoj sceni. Ne zadovoljavamo se postignutim rezultatima, a konačan sud o našim naporima, kao i obično, daće naša stručna i najšira javnost.