Физичари не одустају од нуклеарне фузије

Све нуклеарне електране које су тренутно у погону стварају енергију цепањем атома уранијума. То је процес којим се добија велика количина корисне топлоте, али у исто време и много штетног и смртоносног нуклеарног отпада. Супротан процес, фузија, такође ствара топлоту, али готово никакву штетну радијацију. Проблем је што је фузију далеко теже постићи.

Научници из 35 земаља, међу којима су САД, Русија и Кина, уз велике муке покушавају да реше тај проблем и да направе технологију, која ће пружити свету извор енергије за хиљаде година, објавио је „Глас Америке”.

Научници одавно знају да се фузијом два изотопа водоника – деутеријума и тритијума ослобађају огромне количине енергије и веома мало радијације. Међутим за такву фузију неопходни су топлота и притисак какви су на Сунцу, само усмерени на далеко мању површину, величине око једног новчића.

Што се тиче модерне технологије, тај подухват је изузетно тежак, али ипак достижан. Моћни ласери могли би да створе притисак и топлоту, док би огромни магнети омогућили левитацију маленог сунца у средини специјалне коморе.

Фузија би, како се предвиђа, пружила и до десет пута више енергије него што користи.

Пројекат под именом И-ТЕР започео је 1985. године на југу Француске и полако се креће ка испуњењу планова. У међувремену се умешала политика, а појавиле су се и организационе и финансијске потешкоће.

Нови генерални директор, француски физичар и хемичар др Бернар Биго међутим истиче да је реактор најзад на путу да буде довршен:

„Прва испорука за оно што називамо криостатом стиже из Индије. Компанија ‘Џенерал атомикс’ из Сједињених Америчких Држава успела је да достави први сет централног соленоида.”

Иначе, конгресна комисија која одлучује о америчком учешћу у овом пројекту често је мењала мишљење. Прво су се 1998. повукли из пројекта, да би се поново прикључили 2005, а затим драстично смањили финансирање 2008. године.

„САД се питају да ли вреди наставити са овим пројектом у наредним годинама или би требало одустати. Веома је важно да им покажемо, упркос чињеници да имају учешће од девет одсто, да ће се пројекат наставити и да вреди остати укључен у њега”, објаснио је др Биго.

Он је објаснио да уколико нови распоред, који су потписали седам кључних чланова, међу којима су Сједињене Америчке Државе, Кина и Русија – састављање реактора би могло да буде завршено до 2025, док би први експерименти могли да почну 2028. године. Реактор ће на крају коштати неколико милијарди долара, али уколико све буде ишло по плану, резултати ће бити буквално непроцењиви.