Како је премијер „ујединио” опозицију

Ву­чи­ће­ви упор­ни апе­ли на је­дин­ство, ко­ји су би­ли лајт­мо­тив ње­го­ве кам­па­ње, има­ли су је­дан ну­се­фе­кат – ује­ди­ни­ће се, из­гле­да, опо­зи­ци­ја. Оно што је за­по­че­то у из­бор­ној но­ћи за­јед­нич­ким са­стан­ком у Де­мо­крат­ској стран­ци и ко­лек­тив­ним од­ла­ском у Ре­пу­блич­ку из­бор­ну ко­ми­си­ју, по све­му су­де­ћи, на­ста­ви­ће се са­рад­њом у пар­ла­мен­ту, а мо­жда и за­јед­нич­ким пред­сед­нич­ким кан­ди­да­том.
У ме­ђу­вре­ме­ну, по­стиг­ну­ти ви­со­ки ни­во ме­ђу­соб­ног  раз­у­ме­ва­ња де­мон­стри­ра­ју и про­те­стом про­тив „фан­том­ског” ру­ше­ња де­ла Са­ва­ма­ле. Скуп ДС-а ко­ји ће би­ти одр­жан пре­ко­су­тра у Хер­це­го­вач­кој ули­ци од­мах је по­др­жа­ла ко­а­ли­ци­ја ДСС–Две­ри, а по­том и Со­ци­јал­де­мо­крат­ска стран­ка. 
Пред­сед­ник СДС-а Бо­рис Та­дић се ју­че на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре за­ло­жио и за, ка­ко је ре­као, об­је­ди­ња­ва­ње опо­зи­ци­је на два ни­воа са­рад­ње. Са стран­ка­ма дру­га­чи­је ори­јен­та­ци­је по­пут ДСС–Две­ри мо­гу­ћа је за­јед­нич­ка пар­ла­мен­тар­на ак­тив­ност, а са срод­ни­ма чак и про­грам­ско об­је­ди­ња­ва­ње.
Ли­де­ру ДС-а Бо­ја­ну Пај­ти­ћу, ко­ји се у из­бор­ној но­ћи на­мет­нуо као сто­жер „ад хок” опо­зи­ци­о­ног ује­ди­ње­ња, ова­ква раз­ми­шља­ња из­гле­да ни­су стра­на. На пи­та­ње „По­ли­ти­ке” шта ми­сли о мо­гућ­но­сти об­је­ди­ња­ва­ња опо­зи­ци­је ма­кар у ви­ду не­ке тех­нич­ко-так­тич­ке са­рад­ње у пар­ла­мен­ту, он је нај­пре ука­зао на ре­жим ко­ји је „љу­де у Ср­би­ји за­стра­шио, по­ни­зио и оси­ро­ма­шио”.
„Кр­ше се основ­ни де­мо­крат­ски прин­ци­пи, из­бо­ри су по­кра­де­ни, ме­ди­ји углав­ном цен­зу­ри­са­ни. Опо­зи­ци­ја тре­ба да са­ра­ђу­је у од­бра­ни де­мо­кра­ти­је, вла­да­ви­не пра­ва и сло­бо­де”, од­го­во­рио је Пај­тић.
Обра­зла­жу­ћи сво­ју иде­ју, Та­дић је на­вео да би тре­ба­ло да се „сед­не и са­бе­ре ка­ко да­ље у по­ли­тич­ком про­це­су са­ра­ђи­ва­ти у пар­ла­мен­ту, на­сту­па­ти на пред­сед­нич­ким из­бо­ри­ма и од­го­ва­ра­ти на по­ли­тич­ке ма­ни­пу­ла­ци­је СНС-а”. Про­блем је, из­гле­да, што ће по­зи­тив­не од­го­во­ре пре до­би­ти од оних ко­ји ни­су хте­ли у јед­ну ко­ло­ну с њим не­го од соп­стве­них ко­а­ли­ци­о­них парт­не­ра – Ли­бе­рал­но­де­мо­крат­ске пар­ти­је и Ли­ге со­ци­јал­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не.
На пи­та­ње „По­ли­ти­ке” ка­ква су њи­хо­ва раз­ми­шља­ња о мо­гућ­но­сти­ма об­је­ди­ња­ва­ња опо­зи­ци­је, за­ме­ник пред­сед­ни­ка ЛСВ-а Бо­јан Ко­стреш је опре­зан и ка­же да се мо­гу из­ја­шња­ва­ти о то­ме тек кад до­би­ју кон­крет­не пред­ло­ге.
У По­кре­ту „До­ста је би­ло” не­ма­ју ди­ле­му да по­сто­ји мо­гућ­ност са­рад­ње опо­зи­ци­је по­што се већ по­ка­за­ло, ка­ко ка­же пот­пред­сед­ник ДЈБ-а Ду­шан Па­вло­вић, да стран­ке ко­је су про­те­сто­ва­ле због из­бор­них ре­зул­та­та мо­гу око не­че­га да се сло­же. 
„Да­кле, на­шло би се ко­ја су то пи­та­ња ко­ја су не­спор­на па би се око то­га са­ра­ђи­ва­ло”, на­гла­ша­ва он и до­да­је да је јед­но од та­квих пи­та­ња си­гур­но про­ме­на де­ло­ва из­бор­ног за­ко­на ко­ји ре­гу­ли­ше по­ло­жај РИК-а. Па­вло­вић ће лич­но, ка­ко ка­же, ини­ци­ра­ти ту про­ме­ну већ на по­чет­ку ра­да но­вог скуп­штин­ског са­зи­ва. По­ред то­га, он оче­ку­је да се ове че­ти­ри ли­сте сло­же и око за­кон­ске ини­ци­ја­ти­ве за вра­ћа­ње пен­зи­ја на ста­ри ни­во. 
Две­ри ће сва­ка­ко по­мо­ћи око про­ме­не из­бор­ног за­ко­но­дав­ства јер је то, ка­ко ка­же Бо­шко Об­ра­до­вић, „од оп­штег де­мо­крат­ског ин­те­ре­са ка­ко се из­бор­на кра­ђа ни­кад не би по­но­ви­ла”.
„Има­мо огром­не про­грам­ске и иде­о­ло­шке раз­ли­ке у од­но­су на оста­ле опо­зи­ци­о­не стран­ке и наш циљ је да у скуп­шти­ни про­мо­ви­ше­мо по­ли­ти­ку Две­ри, али раз­у­ме се да око пи­та­ња око ко­јих има­мо исте ста­во­ве мо­же­мо са­ра­ђи­ва­ти”, ка­же Об­ра­до­вић, свр­ста­ва­ју­ћи у ту са­рад­њу и по­др­шку са­ве­за ДСС–Две­ри про­те­сту у Са­ва­ма­ли у су­бо­ту. 
Све што се ти­че „вла­да­ви­не пра­ва, за­ко­ни­то­сти и све­га што је ци­ви­ли­за­ци­ја 21. ве­ка у Евро­пи” и за Зо­ра­на Жив­ко­ви­ћа, ли­де­ра Но­ве стран­ке, до­во­љан је раз­лог за нај­ши­ру са­рад­њу у пар­ла­мен­ту.
„По­сто­је сви по­ли­тич­ки и дру­ги раз­ло­зи да се об­је­ди­не сви ко­ји же­ле да се су­прот­ста­ве по­ли­тич­ком лу­ди­лу (ре­жи­ма), али без тру­лих ком­про­ми­са и де­ма­го­ги­је већ око озбиљ­них те­ма, ци­ље­ва и љу­ди”, ка­же Жив­ко­вић.
Да ли су за­и­ста де­ша­ва­ња у из­бор­ној но­ћи и по­сле то­га то­ли­ко при­бли­жи­ла све ове ра­зно­род­не стран­ке, за ко­је се ни­је до та­да по­ми­шља­ло да би са­ра­ђи­ва­ле на би­ло ко­ји на­чин? Ду­шан Па­вло­вић то об­ја­шња­ва ти­ме да кад љу­ди има­ју ве­ћу прет­њу ис­пред се­бе, до­та­да­шњи про­бле­ми им од­јед­ном по­ста­ју ма­њи.
„Зна­чи, да ни­је би­ло по­ку­ша­ја ма­ни­пу­ла­ци­је у из­бор­ној но­ћи, мо­жда би опо­зи­ци­ја оста­ла у истим од­но­си­ма у ка­квим је би­ла и пре из­бо­ра”, од­го­ва­ра Ду­шан Па­вло­вић, до­да­ју­ћи да, ако се та­ко на­ста­ви, мо­же да се на­ђе са­мо још ви­ше раз­ло­га да опо­зи­ци­ја де­лу­је за­јед­но. Ма­да, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, пот­пу­но је илу­зор­но го­во­ри­ти да ће то би­ти не­ка­кав не­пре­ки­дан за­јед­нич­ки рад.