Kako je premijer „ujedinio” opoziciju

Vu­či­će­vi upor­ni ape­li na je­din­stvo, ko­ji su bi­li lajt­mo­tiv nje­go­ve kam­pa­nje, ima­li su je­dan nu­se­fe­kat – uje­di­ni­će se, iz­gle­da, opo­zi­ci­ja. Ono što je za­po­če­to u iz­bor­noj no­ći za­jed­nič­kim sa­stan­kom u De­mo­krat­skoj stran­ci i ko­lek­tiv­nim od­la­skom u Re­pu­blič­ku iz­bor­nu ko­mi­si­ju, po sve­mu su­de­ći, na­sta­vi­će se sa­rad­njom u par­la­men­tu, a mo­žda i za­jed­nič­kim pred­sed­nič­kim kan­di­da­tom.
U me­đu­vre­me­nu, po­stig­nu­ti vi­so­ki ni­vo me­đu­sob­nog  raz­u­me­va­nja de­mon­stri­ra­ju i pro­te­stom pro­tiv „fan­tom­skog” ru­še­nja de­la Sa­va­ma­le. Skup DS-a ko­ji će bi­ti odr­žan pre­ko­su­tra u Her­ce­go­vač­koj uli­ci od­mah je po­dr­ža­la ko­a­li­ci­ja DSS–Dve­ri, a po­tom i So­ci­jal­de­mo­krat­ska stran­ka. 
Pred­sed­nik SDS-a Bo­ris Ta­dić se ju­če na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re za­lo­žio i za, ka­ko je re­kao, ob­je­di­nja­va­nje opo­zi­ci­je na dva ni­voa sa­rad­nje. Sa stran­ka­ma dru­ga­či­je ori­jen­ta­ci­je po­put DSS–Dve­ri mo­gu­ća je za­jed­nič­ka par­la­men­tar­na ak­tiv­nost, a sa srod­ni­ma čak i pro­gram­sko ob­je­di­nja­va­nje.
Li­de­ru DS-a Bo­ja­nu Paj­ti­ću, ko­ji se u iz­bor­noj no­ći na­met­nuo kao sto­žer „ad hok” opo­zi­ci­o­nog uje­di­nje­nja, ova­kva raz­mi­šlja­nja iz­gle­da ni­su stra­na. Na pi­ta­nje „Po­li­ti­ke” šta mi­sli o mo­guć­no­sti ob­je­di­nja­va­nja opo­zi­ci­je ma­kar u vi­du ne­ke teh­nič­ko-tak­tič­ke sa­rad­nje u par­la­men­tu, on je naj­pre uka­zao na re­žim ko­ji je „lju­de u Sr­bi­ji za­stra­šio, po­ni­zio i osi­ro­ma­šio”.
„Kr­še se osnov­ni de­mo­krat­ski prin­ci­pi, iz­bo­ri su po­kra­de­ni, me­di­ji uglav­nom cen­zu­ri­sa­ni. Opo­zi­ci­ja tre­ba da sa­ra­đu­je u od­bra­ni de­mo­kra­ti­je, vla­da­vi­ne pra­va i slo­bo­de”, od­go­vo­rio je Paj­tić.
Obra­zla­žu­ći svo­ju ide­ju, Ta­dić je na­veo da bi tre­ba­lo da se „sed­ne i sa­be­re ka­ko da­lje u po­li­tič­kom pro­ce­su sa­ra­đi­va­ti u par­la­men­tu, na­stu­pa­ti na pred­sed­nič­kim iz­bo­ri­ma i od­go­va­ra­ti na po­li­tič­ke ma­ni­pu­la­ci­je SNS-a”. Pro­blem je, iz­gle­da, što će po­zi­tiv­ne od­go­vo­re pre do­bi­ti od onih ko­ji ni­su hte­li u jed­nu ko­lo­nu s njim ne­go od sop­stve­nih ko­a­li­ci­o­nih part­ne­ra – Li­be­ral­no­de­mo­krat­ske par­ti­je i Li­ge so­ci­jal­de­mo­kra­ta Voj­vo­di­ne.
Na pi­ta­nje „Po­li­ti­ke” ka­kva su nji­ho­va raz­mi­šlja­nja o mo­guć­no­sti­ma ob­je­di­nja­va­nja opo­zi­ci­je, za­me­nik pred­sed­ni­ka LSV-a Bo­jan Ko­streš je opre­zan i ka­že da se mo­gu iz­ja­šnja­va­ti o to­me tek kad do­bi­ju kon­kret­ne pred­lo­ge.
U Po­kre­tu „Do­sta je bi­lo” ne­ma­ju di­le­mu da po­sto­ji mo­guć­nost sa­rad­nje opo­zi­ci­je po­što se već po­ka­za­lo, ka­ko ka­že pot­pred­sed­nik DJB-a Du­šan Pa­vlo­vić, da stran­ke ko­je su pro­te­sto­va­le zbog iz­bor­nih re­zul­ta­ta mo­gu oko ne­če­ga da se slo­že. 
„Da­kle, na­šlo bi se ko­ja su to pi­ta­nja ko­ja su ne­spor­na pa bi se oko to­ga sa­ra­đi­va­lo”, na­gla­ša­va on i do­da­je da je jed­no od ta­kvih pi­ta­nja si­gur­no pro­me­na de­lo­va iz­bor­nog za­ko­na ko­ji re­gu­li­še po­lo­žaj RIK-a. Pa­vlo­vić će lič­no, ka­ko ka­že, ini­ci­ra­ti tu pro­me­nu već na po­čet­ku ra­da no­vog skup­štin­skog sa­zi­va. Po­red to­ga, on oče­ku­je da se ove če­ti­ri li­ste slo­že i oko za­kon­ske ini­ci­ja­ti­ve za vra­ća­nje pen­zi­ja na sta­ri ni­vo. 
Dve­ri će sva­ka­ko po­mo­ći oko pro­me­ne iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva jer je to, ka­ko ka­že Bo­ško Ob­ra­do­vić, „od op­šteg de­mo­krat­skog in­te­re­sa ka­ko se iz­bor­na kra­đa ni­kad ne bi po­no­vi­la”.
„Ima­mo ogrom­ne pro­gram­ske i ide­o­lo­ške raz­li­ke u od­no­su na osta­le opo­zi­ci­o­ne stran­ke i naš cilj je da u skup­šti­ni pro­mo­vi­še­mo po­li­ti­ku Dve­ri, ali raz­u­me se da oko pi­ta­nja oko ko­jih ima­mo iste sta­vo­ve mo­že­mo sa­ra­đi­va­ti”, ka­že Ob­ra­do­vić, svr­sta­va­ju­ći u tu sa­rad­nju i po­dr­šku sa­ve­za DSS–Dve­ri pro­te­stu u Sa­va­ma­li u su­bo­tu. 
Sve što se ti­če „vla­da­vi­ne pra­va, za­ko­ni­to­sti i sve­ga što je ci­vi­li­za­ci­ja 21. ve­ka u Evro­pi” i za Zo­ra­na Živ­ko­vi­ća, li­de­ra No­ve stran­ke, do­vo­ljan je raz­log za naj­ši­ru sa­rad­nju u par­la­men­tu.
„Po­sto­je svi po­li­tič­ki i dru­gi raz­lo­zi da se ob­je­di­ne svi ko­ji že­le da se su­prot­sta­ve po­li­tič­kom lu­di­lu (re­ži­ma), ali bez tru­lih kom­pro­mi­sa i de­ma­go­gi­je već oko ozbilj­nih te­ma, ci­lje­va i lju­di”, ka­že Živ­ko­vić.
Da li su za­i­sta de­ša­va­nja u iz­bor­noj no­ći i po­sle to­ga to­li­ko pri­bli­ži­la sve ove ra­zno­rod­ne stran­ke, za ko­je se ni­je do ta­da po­mi­šlja­lo da bi sa­ra­đi­va­le na bi­lo ko­ji na­čin? Du­šan Pa­vlo­vić to ob­ja­šnja­va ti­me da kad lju­di ima­ju ve­ću pret­nju is­pred se­be, do­ta­da­šnji pro­ble­mi im od­jed­nom po­sta­ju ma­nji.
„Zna­či, da ni­je bi­lo po­ku­ša­ja ma­ni­pu­la­ci­je u iz­bor­noj no­ći, mo­žda bi opo­zi­ci­ja osta­la u istim od­no­si­ma u ka­kvim je bi­la i pre iz­bo­ra”, od­go­va­ra Du­šan Pa­vlo­vić, do­da­ju­ći da, ako se ta­ko na­sta­vi, mo­že da se na­đe sa­mo još vi­še raz­lo­ga da opo­zi­ci­ja de­lu­je za­jed­no. Ma­da, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, pot­pu­no je ilu­zor­no go­vo­ri­ti da će to bi­ti ne­ka­kav ne­pre­ki­dan za­jed­nič­ki rad.