Чекајући благослов

Која ће коалиција владати у Краљеву – с обзиром на то да Српска напредна странка, победник избора, нема натполовичну већину – још се ни не нагађа.

Иста је ситуација кад је реч о кандидатима за градоначелника. Најчешће се помињу Томислав Илић, који је већ на тој функцији, а недавно је из Нове Србије приступио СНС-у, и његова партијска колегиница Марица Мијаиловић, директорка градске дирекције за урбанизам и изградњу.

Биће ту, изгледа, унутарпартијске „туче”, у којој ће, како нам у поверењу кажу, пресудити партијски врх, тачније шеф странке Александар Вучић. Исти одговор из поузданих извора добијамо и када је реч о саставу коалиције – и ту се чека благослов шефа.

Тако се, док Александар Вучић пише програм будуће владе, у граду Краљеву и другим околним општинама, праве планови у смислу „шта ћемо ако буде ово или оно”...  

Ничег ту нема новог, страначке одлуке одавно се доживљавају као државне, али су управо напредњаци ономад најављивали да ће демонтирати такву структуру и да ће чак и њихови нижи партијски функционери имати већа овлашћења, што би требало да доведе до тога да се бар у локалним заједницама не чека обавезно на благослов партијског врха и лидера.

Али – није тако, и страначки кадрови у унутрашњости не усуђују се да себи приуште више слободе иако је реч о њиховој „кући”.

Крајње опрезни, не чекају само коначне одлуке о владајућој коалицији у републици него и одлуке ванредне скупштине странке заказане за крај овог месеца.

Тај скуп би требало да пресуди да ли ће остати на позицијама и бити консултовани у вези с кадровским решењима на локалу или следи смена...

Било како било, најсигурније је пресликавање структуре републичке власти на локалну. Краљевчани имају горка искуства с претходном неусклађеношћу.

Прича се да одлазећа власт није била по вољи партијског врха СНС-а и да је управо због тога премијер Вучић град на Ибру заобилазио и није било већих привредних инвестиција у ову средину.

Истина, током предизборне кампање, појавио се и овде и Краљеву обећао једну фабрику, додуше тек после Крушевца.

За Рашку је, рецимо, најавио два нова индустријска погона. Ту се очекује и додела наменских средстава која обично следе након таквих посета премијера или министара.

И ко би сад смео да допусти себи могућу грешку и о локалној власти одлучи не питајући државни и партијски врх?

Нису то локалне самоуправе из осамдесетих, када им је у надлежности била политика пореза и доприноса, када су о утрошку прикупљеног новца сами одлучивали, а скупштине општина именовале не само председника него и тужиоце, судије, начелнике СУП-а, директоре републичких јавних предузећа...