Додељене награде „Печат времена”

Награде „Печат времена” за уметничко и научнотеоријско стваралаштво, које недељник „Печат” додељује сваке године од 2011, уручене су лауреатима Владимиру Кецмановићу и Миловану Витезовићу.

Кецмановић је награду добио за роман „Осама” у издању „Лагуне”, а Витезовић за књигу „Вук наш насушни” (издавач „Православна реч” Нови Сад).

Награду „Печат времена” чине Повеља и новчани износ од 500.000 динара.

Према замисли утемељивача награде, „Печат времена” за науку и друштвену теорију и „Печат времена” за књижевност додељују се ауторима, односно делима која су током једне календарске године значајно обележила национално књижевно стваралаштво, као и области националних друштвено-историјских, културолошких, филозофских и ширих теоријских и политичких истраживања.

Захваљујући на признању, Милован Витезовић је истакао да је мото његове књиге Вукова мисао која је и прва и главна истина његовог дела, али и истина нашега опстанка: „Језик је хранитељ народа.

Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га и украшавамо га, дотле живи и народ: може се међу собом разумијевати и умно сједињавати, не прелива се у други и не пропада.”

– Вука Стефановог Караџића поимам истовремено и као човека и као народ. Таквог сам хтео да покажем у овој монографији. И верујем да сам га таквог показао. Верујем да награда „Печата“ то и потврђује. Вук је човек великог културног подухвата, највећег у његовом народу који се историјски обнављао. Подухватио се да одреди пут свога пробуђеног народа у језику, у митологији, у историји и битисању, да га тиме учини свесним себе, својих хтења, својих вредности и своје снаге и упути га ка свету. Од Светог Саве, тог утемељитеља српског народа, до Вука Караџића, рецимо слободно обновитеља, па и последњега у нашој историји, било је људи великих намера и подухвата. Само се нико сем њега у својим неоспорним достигнућима не може представљати и поимати народом – рекао је између осталог Милован Витезовић.

Импонује ми друштво награђених

У свом обраћању, лауреат Владимир Кецмановић је подсетио да се пре отприлике пола године, непосредно пошто је роман „Осама“ изашао из штампе, критичар „Печата“ запитао да ли ће се овом књигом ико бавити.

– Драго ми је што се испоставило како се, међу онима који су се у то пола године „Осамом“ позабавили, нашао и жири Награде „Печат времена“, а још ми је драже што је тај жири дошао до закључка да нисам баш толико неталентован колико је тврдио један ранији „Печатов“ критичар. Импонује ми што сам добио награду чији је први лауреат био велики песник Матија Бећковић. Част ми је што сам се нашао у најужем избору са Радованом Белим Марковићем и Ђорђом Сладојем, двојицом истинских уметника и изузетних људи, а жао ми је што је моја књига морала да се бори баш са њиховим, које заслужују сваку почаст – закључио је Кецмановић.