Dodeljene nagrade „Pečat vremena”

Nagrade „Pečat vremena” za umetničko i naučnoteorijsko stvaralaštvo, koje nedeljnik „Pečat” dodeljuje svake godine od 2011, uručene su laureatima Vladimiru Kecmanoviću i Milovanu Vitezoviću.

Kecmanović je nagradu dobio za roman „Osama” u izdanju „Lagune”, a Vitezović za knjigu „Vuk naš nasušni” (izdavač „Pravoslavna reč” Novi Sad).

Nagradu „Pečat vremena” čine Povelja i novčani iznos od 500.000 dinara.

Prema zamisli utemeljivača nagrade, „Pečat vremena” za nauku i društvenu teoriju i „Pečat vremena” za književnost dodeljuju se autorima, odnosno delima koja su tokom jedne kalendarske godine značajno obeležila nacionalno književno stvaralaštvo, kao i oblasti nacionalnih društveno-istorijskih, kulturoloških, filozofskih i širih teorijskih i političkih istraživanja.

Zahvaljujući na priznanju, Milovan Vitezović je istakao da je moto njegove knjige Vukova misao koja je i prva i glavna istina njegovog dela, ali i istina našega opstanka: „Jezik je hranitelj naroda.

Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo ga i ukrašavamo ga, dotle živi i narod: može se među sobom razumijevati i umno sjedinjavati, ne preliva se u drugi i ne propada.”

– Vuka Stefanovog Karadžića poimam istovremeno i kao čoveka i kao narod. Takvog sam hteo da pokažem u ovoj monografiji. I verujem da sam ga takvog pokazao. Verujem da nagrada „Pečata“ to i potvrđuje. Vuk je čovek velikog kulturnog poduhvata, najvećeg u njegovom narodu koji se istorijski obnavljao. Poduhvatio se da odredi put svoga probuđenog naroda u jeziku, u mitologiji, u istoriji i bitisanju, da ga time učini svesnim sebe, svojih htenja, svojih vrednosti i svoje snage i uputi ga ka svetu. Od Svetog Save, tog utemeljitelja srpskog naroda, do Vuka Karadžića, recimo slobodno obnovitelja, pa i poslednjega u našoj istoriji, bilo je ljudi velikih namera i poduhvata. Samo se niko sem njega u svojim neospornim dostignućima ne može predstavljati i poimati narodom – rekao je između ostalog Milovan Vitezović.

Imponuje mi društvo nagrađenih

U svom obraćanju, laureat Vladimir Kecmanović je podsetio da se pre otprilike pola godine, neposredno pošto je roman „Osama“ izašao iz štampe, kritičar „Pečata“ zapitao da li će se ovom knjigom iko baviti.

– Drago mi je što se ispostavilo kako se, među onima koji su se u to pola godine „Osamom“ pozabavili, našao i žiri Nagrade „Pečat vremena“, a još mi je draže što je taj žiri došao do zaključka da nisam baš toliko netalentovan koliko je tvrdio jedan raniji „Pečatov“ kritičar. Imponuje mi što sam dobio nagradu čiji je prvi laureat bio veliki pesnik Matija Bećković. Čast mi je što sam se našao u najužem izboru sa Radovanom Belim Markovićem i Đorđom Sladojem, dvojicom istinskih umetnika i izuzetnih ljudi, a žao mi je što je moja knjiga morala da se bori baš sa njihovim, koje zaslužuju svaku počast – zaključio je Kecmanović.