Девизне резерве смањене за 122,2 милиона евра

Девизне резерве Народне банке Србије у фебруару су, после вишемесечног раста, смањене за 122,2 милиона евра. Биле су тачно 9,6 милијарди евра. Сума изражена у доларима је импозантнија – 14,6 милијарди. Тај износ, према јучерашњем саопштењу наше централне банке, обезбеђује покривеност новчане масе (М1) од 335 процената. Уз девизне резерве банака, које су износиле 791,1 милион евра, укупне девизне резерве земље су на крају фебруара биле 10,4 милијарде евра, односно 15,8 милијарди долара.

У НБС објашњавају да је до пада девизних резерви дошло због продаје 129 милиона евра на међубанкарском девизном тржишту. Уз то придодају још неку расходну сићу, 4,9 милиона евра обавеза према инокредиторима и још два милиона за стару девизну штедњу.

У девизну касу НБС током прошлог месеца слило се по основу нето откупа ефективног страног новца око 39,6 милиона евра. И, кључан податак – тај износ је 23,7 милиона евра мањи него у јануару.

Према оцени НБС, кретања на међубанкарском девизном тржишту у фебруару била су под притиском политичких збивања, због којих су банке врло опрезно и суздржано отварале девизне позиције. Банке су куповале или продавале девизе углавном због својих клијената. Отуда и укупан обим међубанкарске девизне трговине од око 1,5 милијарди евра.

За све то време динар је номинално изгубио 0,8 одсто вредности према евру. Званични средњи курс кретао се у распону од 81,4383 до 83,8286 динара за евро. НБС закључује да је девизе продавала по ценама које су одредиле банке, а то значи да јој циљ није био да утиче на ниво курса, већ на повећање ликвидности девизног тржишта.

На основу ових информација НБС рекло би се да је наше тржиште, односно грађани и привреда у смутним временима, каква су код нас последњих неколико седмица, реаговало крајње рационално. Људи, поучени свим претходним кризама, али и опрезом, више су куповали а мање продавали страну валуту. Наоко, мала сума у односу на интензитет политичке и укупне друштвене кризе у земљи која је кулминирала после 17. фебруара након сецесије Косова и благонаклоног става међународне заједнице таквом једностраном потезу.

За сада, посредно судећи по овим подацима, инвеститори још нису почели са осетнијим изношењем капитала или се бар нису појавили са већим износима на нашем девизном тржишту. Наша мука, међутим, није само у томе, већ у ономе што се огледа у све већем оклевању странаца да улажу код нас.

Поједини економисти се прибојавају да таква уздржаност не прерасте полако у избегавање. Јер, ми без бар две милијарде долара страних директних инвестиција ове године, уз раст дефицита текућих плаћања са 7,2, колики је био лане, на бар 8,5 милијарди долара 2008, што је сасвим реална могућност, лако можемо запасти у озбиљну финансијску кризу у којој ће се овакве девизне резерве наћи на много озбиљнијој проби од садашње.

Проблем, међутим, може бити, не дај боже, много тежи. Иако су девизне резерве земље рекло би се импресивне, када се све мало боље сагледа оне заправо и нису тако ненарушиве. НБС, обејктивно, према тврдњама појединих стручњака, може да рачуна на свега трећину те суме. Свеједно како је изражена – у еврима или доларима. Најмање две трећине односи се на обавезну резерву банака за узете иностране зајмове и нову девизну штедњу. То другим речима значи – реалан дуг НБС онима који код ње силом прилика мора да положе девизе без промила камате. Шта ако „наше банке са страним капиталом” крену са осетнијим раздуживањем својим централама, а штедише да похрле на шалтере по своје девизе?

Такав катаклизмичан финансијски сценарио, настави ли се са актуелним политичким и институционалним блокадама и инаћењем са иностраним, не само политичким факторима, нико разуман не прижељкује, али, нажалост, није сасвим ни искључен. О томе, можда, најбоље казује нимало изнијансирана изјава гувернера НБС Радована Јелашића по којој нико не „може да гарантује да се на улицама Београда за два-три месеца неће наћи демонстранти” због високе инфлације. А где инфлација влада, свака рачуница и разумна економија, осим отимачине, падају.
Слободан Костић