Devizne rezerve smanjene za 122,2 miliona evra

Devizne rezerve Narodne banke Srbije u februaru su, posle višemesečnog rasta, smanjene za 122,2 miliona evra. Bile su tačno 9,6 milijardi evra. Suma izražena u dolarima je impozantnija – 14,6 milijardi. Taj iznos, prema jučerašnjem saopštenju naše centralne banke, obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1) od 335 procenata. Uz devizne rezerve banaka, koje su iznosile 791,1 milion evra, ukupne devizne rezerve zemlje su na kraju februara bile 10,4 milijarde evra, odnosno 15,8 milijardi dolara.

U NBS objašnjavaju da je do pada deviznih rezervi došlo zbog prodaje 129 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu. Uz to pridodaju još neku rashodnu siću, 4,9 miliona evra obaveza prema inokreditorima i još dva miliona za staru deviznu štednju.

U deviznu kasu NBS tokom prošlog meseca slilo se po osnovu neto otkupa efektivnog stranog novca oko 39,6 miliona evra. I, ključan podatak – taj iznos je 23,7 miliona evra manji nego u januaru.

Prema oceni NBS, kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u februaru bila su pod pritiskom političkih zbivanja, zbog kojih su banke vrlo oprezno i suzdržano otvarale devizne pozicije. Banke su kupovale ili prodavale devize uglavnom zbog svojih klijenata. Otuda i ukupan obim međubankarske devizne trgovine od oko 1,5 milijardi evra.

Za sve to vreme dinar je nominalno izgubio 0,8 odsto vrednosti prema evru. Zvanični srednji kurs kretao se u rasponu od 81,4383 do 83,8286 dinara za evro. NBS zaključuje da je devize prodavala po cenama koje su odredile banke, a to znači da joj cilj nije bio da utiče na nivo kursa, već na povećanje likvidnosti deviznog tržišta.

Na osnovu ovih informacija NBS reklo bi se da je naše tržište, odnosno građani i privreda u smutnim vremenima, kakva su kod nas poslednjih nekoliko sedmica, reagovalo krajnje racionalno. Ljudi, poučeni svim prethodnim krizama, ali i oprezom, više su kupovali a manje prodavali stranu valutu. Naoko, mala suma u odnosu na intenzitet političke i ukupne društvene krize u zemlji koja je kulminirala posle 17. februara nakon secesije Kosova i blagonaklonog stava međunarodne zajednice takvom jednostranom potezu.

Za sada, posredno sudeći po ovim podacima, investitori još nisu počeli sa osetnijim iznošenjem kapitala ili se bar nisu pojavili sa većim iznosima na našem deviznom tržištu. Naša muka, međutim, nije samo u tome, već u onome što se ogleda u sve većem oklevanju stranaca da ulažu kod nas.

Pojedini ekonomisti se pribojavaju da takva uzdržanost ne preraste polako u izbegavanje. Jer, mi bez bar dve milijarde dolara stranih direktnih investicija ove godine, uz rast deficita tekućih plaćanja sa 7,2, koliki je bio lane, na bar 8,5 milijardi dolara 2008, što je sasvim realna mogućnost, lako možemo zapasti u ozbiljnu finansijsku krizu u kojoj će se ovakve devizne rezerve naći na mnogo ozbiljnijoj probi od sadašnje.

Problem, međutim, može biti, ne daj bože, mnogo teži. Iako su devizne rezerve zemlje reklo bi se impresivne, kada se sve malo bolje sagleda one zapravo i nisu tako nenarušive. NBS, obejktivno, prema tvrdnjama pojedinih stručnjaka, može da računa na svega trećinu te sume. Svejedno kako je izražena – u evrima ili dolarima. Najmanje dve trećine odnosi se na obaveznu rezervu banaka za uzete inostrane zajmove i novu deviznu štednju. To drugim rečima znači – realan dug NBS onima koji kod nje silom prilika mora da polože devize bez promila kamate. Šta ako „naše banke sa stranim kapitalom” krenu sa osetnijim razduživanjem svojim centralama, a štediše da pohrle na šaltere po svoje devize?

Takav kataklizmičan finansijski scenario, nastavi li se sa aktuelnim političkim i institucionalnim blokadama i inaćenjem sa inostranim, ne samo političkim faktorima, niko razuman ne priželjkuje, ali, nažalost, nije sasvim ni isključen. O tome, možda, najbolje kazuje nimalo iznijansirana izjava guvernera NBS Radovana Jelašića po kojoj niko ne „može da garantuje da se na ulicama Beograda za dva-tri meseca neće naći demonstranti” zbog visoke inflacije. A gde inflacija vlada, svaka računica i razumna ekonomija, osim otimačine, padaju.
Slobodan Kostić