Јединствене дивље орхидеје у Великом блату Палилуле

Цветна лепотица без мириса

Барска калужђарка је вишегодишња биљка која може да нарасте до пола метра. Листови су сивозелени, а цвет састављен он осам до петнаест цветова, окренутих на једну страну, који висе и без мириса су. Цвета од јуна до августа.Калужђарка је у нашој земљи распрострањена на Фрушкој гори, у Делиблатској пешчари, на Старој планини, Јелашници, Власинској висоравни, Пештерском пољу, Грмији, Коритнику и на још неколико локација у Србији.У Великом блату расте на само двадесетак метара од канала који опасује блато, и то стотинак метара од дивље депоније грађевинског отпада и насуте земље. За сада има око 200 јединки.

На само десетак километара од Кнез Михаилове улице којом се шеткају београдске лепотице, у Великом блату у насељу Крњача своје место су нашле лепојке друге врсте – две строго заштићене дивље орхидеје. Од тридесет врста орхидеја, које су од времена Јосифа Панчића (1865. година) до данас регистроване у престоници, ове две – барски велики каћунак и барска калужђарка, могу се наћи у Београду само на подручју око Великог блата, између Борче и Овче. Језеро је ушушкано у појасу трске и влажних ливада недалеко од Зрењанинског пута. Највеће је од четири у Панчевачком риту. Укупна површина језера са заштитним појасом износи око 300 хектара.

Две цветне лепотице су један од разлога што је овај део Панчевачког рита одлуком одборника Скупштине града проглашен за заштићено станиште треће категорије.

– Ове орхидеје су као веома ретка и заштићена врста биљака и под Конвенцијом о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре. Код нас нису оне угрожене због коришћења већ због затрпавања станишта отпадом. Пре неколико година, у уски појас вегетације око језера где расту орхидеје, непознате особе су почеле да истоварају шут и отпад. Закључили смо да тај простор комплетно можемо да заштитимо ако га дамо неком на управљање. Орхидеје су биле „покретач”, али се онда испоставило да је овај простор прави мали рај за друге значајне биљне и животињске врсте – објашњава Верица Стојановић, ботаничар у Заводу за заштиту природе Србије.

Велики барски каћунак ужива у воденим каналићима

Велики барки каћунак је вишегодишња биљка која расте од 30 до 60 центиметара, јако је љубичаста, покривена листовима до врха. Цветови су многобројни и љубичасто-пурпурно-црвени.У Великом блату каћунак расте између бусенова траве, где је вода изградила дубље или плиће каналиће.У Београду је први пут нађена 1896. године на Великом ратном острву. Иако је острво касније истраживано не постоје подаци да је опет нађен. Ова врста орхидеје спомиње се и у једном стручном раду из 1955. године на Макишу, али у последњем истраживању из 2001. године она није нађена.Једина тачка у Београду где се може наћи јесте Велико блато.

У појасу вегетације који је сада обухваћен заштитом укупно живи 191 врста биљака, од којих је 14 заштићено, ту је и 120 врста птица, девет врста водоземаца,

четири врсте гмизаваца и једна строго заштићена врста рибе.

– Мешовита колонија чапљи – мала бела чапља, жута, црвена и сива чапља и гак – пронађена је у шипражју и трсци. Ово је најближа мешовита колонија чапљи у околини Београда. Колеге су на овом простору пронашле и лиске, вранце (мали и велики), галебове (речни и сињи), патке црнке (глобално угрожена врста), глуваре, риђоглаве, ћубасте, али и орлове белорепане који се не гнезде у „блату”, већ овде свраћају на „ручак” – каже Стојановићева и истиче да је ово подручје међународно значајно за заштиту птица, јер се овде гнезде, мигрирају, хране.

– Језеро и простор око њега погодан је за мрмољке, жабе, гуштере, змије белоушке и рибарице, али и једну строго заштићену врсту рибе (чиков) – напомиње Стојановићева.

Бригу о томе да биљке и животиње буду заштићене поверено је на управљање Шаранском рибњаку „Мика Алас” и ово је први рибњак у Србији, јужно од Саве и Дунава, који је под заштитом.

Средства потребна за заштиту овог подручја обезбеђена су из буџета града и износе 500.000 динара, а управљач ће посао обављати у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије и Градским секретаријатом за заштиту животне средине.

Дом за шарана, амура, смуђа…

Шарански рибњак „Мика Алас” постоји од 1961. године, када је почела производња ове рибе. Осим њега овде се гаји и бели толстолобик, амур, штука, смуђ, сом.

– На овом простору се налази такозвано товилиште које се простире на око 180 хектара, два младичњака и два језера намењена за спортско-рекреативни риболов. У великом језеру се гаји крупна риба и ту долазе спортски риболовци, док је мање језеро више намењено да на њему пецају деца и аматери. Сва уловљена риба се враћа у језеро. Дневна дозвола на малом језеру је 500 динара, а на великом 1.000 –  Бојан Ђурђевић, технолог у рибњаку.

Језера се напајају водом из Дунава и подземним водама. Дубина им је око метар и по, а зими се после продаје рибе празне. За купање ипак нису, јер је на неким местима велика количина муља објашњава Горан Нешић, управник рибњака.

* Слике Барска калужђарка и Барски велики каћунак преузете из Архиве Завода за заштиту природе Србије