У опери се реч „оправдање” не употребљава

Првакиња опере Народног позоришта у Београду Сања Керкез (48), сопран, певала је ове сезоне и у нашем главном граду и у Загребу. У Хрватском народном казалишту завршила је сезону улогом Виолете у опери „Травијата” Ђузепеа Вердија.

Рођена је у Тузли, школовање је започела у Сарајеву, а завршила у Београду у класи Бисерке Цвејић. Била је стипендиста немачке владе и дипломац Радмиле Бакочевић.

Десет година је била и уз професорку Оливеру Миљаковић у Бечу која јој је, како истиче, отворила нови вокални хоризонт на чему јој је захвална због онога што сад јесте.

Удата је за Ивана Томашева (56), првака опере (бас) Народног позоришта у Београду. Имају ћерку Теодору (20), студента глуме.

Како је дошло до сарадње с Хрватима?

На једној представи „Травијате” у Београду био је и амбасадор Хрватске Гордан Маркотић. Кад смо се упознали казао ми је да му се много допада моје певање, па би волео да ме представи и загребачкој публици. То је казао хрватском диригенту Никши Барези, који ме је, чим је одслушао снимке мог певања, позвао у Загреб.

Како вам је било у Загребу?

Из Загреба носим предивне утиске. У главни град Хрватске сам дошла 25. августа прошле године. Пробе су трајале до 11. септембра, а дан касније сам имала премијеру „Травијате” с ансамблом Хрватског народног казалишта. Потом смо, до јануара, имали седам представа.

Шта је „казала” тамошња публика?

Позориште је било препуно на свим представама. Тражила се карта више. Загребачка публика је предивна. Дочекала нас је и испратила бурним аплаузима на свакој представи.

Како сте сарађивали с вођама ансамбла?

Имала сам одличну сарадњу са свима, а посебно са редитељем Јанусом Кицом који има леп начин рада и озбиљан психолошки приступ оперским певачима. А Никша Бареза је један од најбољих диригената у Европи. Говори више језика, а да не говорим о његовом општем образовању. У раду с њима упознала сам право значење речи дисциплина. Све мора да буде доведено до перфекције. Не сме да буде изостанака. Реч „оправдање” се не употребљава. Сваки корак и сваки глас у представи морају да буду у служби свих учесника представе, јер свака мора да буде на највишем уметничком нивоу.

Како сте стартовали?

На премијери сам, због узбуђења и мале треме, спортски речено, дала пун гас – пожурила сам у темпу певања, мало пре оркестра, али после једног опомињућег погледа маестра Никше Барезе спустила сам гас и треме више није било. Таква сам кад за пултом имам такав ауторитет.

Сем певања, шта je за вас опера?

Опера је данас много тога. Она је, пре свега, најкомплекснија уметност. Она је и модна писта и шоу бизнис, јер, све то што ту може да се чује, а и види, доводи нову публику, па оперски певачи морају да буду и врхунски глумци.

Како објашњавате то „глумци”?

Чињеницом да су највеће светске драме написане за највећи број оперских дела, па такве текстове мора да прати и одговарајућа глума. Такво схватање продужиће живот оперској уметности. Генерације које долазе траже у опери више догађања него што их сад има. Опера, због музике и песме, има веће могућности за промену, за нешто ново, него што то има драма.

Шта вам још казује ово искуство из Хрватске?

Да култура и уметност на најбољи начин спајају људе свих животних опредељења: од политике, преко вере, изгледа, занимања и свих других обележја.

Кад сте ушли у музику?

Певам од рођења, али не знам тачно кад сам се дефинитивно определила за професионално певање. Знам да сам као дете од седам година тражила од родитеља да будем оперска певачица, али до периода мутације нисам могла ништа посебно да учиним. С четрнаест година сам почела да учим певање.

Шта обележава Ваше певање...

Искреност. То значи да увек дајем све од себе. Увек се одужим свима, и публици и композиторима који су ту музику створили пре неколико векова.

... а шта ваш живот?

Снага мог живота су моја породица и моји пријатељи.

А шта вам је најважније у мушком бићу?

Интелигенција и духовитост. Глупост ме убија. Лепоту и шарм прихватам као божји дар, а културу као пристојност, духовност, сензибилност, емотивност. То је оно што ме опредељује према пријатељима, а посебно према партнеру.

Шта вам је важно у заједници с мушкарцем?

На првом месту у свакој заједници је искреност, јер тада све има смисла. Ако нема искрености нема ни мирног живота, јер рачуни стижу с каматом.

Чега се плашите?

Нисам особа која се плаши, јер све чега се плашите много пре може да се оствари, ако имате лоше мисли. Сматрам да сва искушења пред која смо стављени морају да нас ојачају и створе од нас боље људе.

Претерано ослањање на професора није добро

Током вашег развоја, шта је било пресудно?

То што сам упорно пратила своју интуицију. У супротном не бих успела, јер претерано ослањање на професора и није добро. Ако вам је господ дао таленат он вам је, верујем из личног живота, дао и таленат за интуицију за вођење свог талента.