Најбржи процесор на свету

Цела збирка музичких записа (каталог) iTunes пресними се за само – 60 секунди! Нови ИБМ-ов чип (POWER6) има више од 790 милиона транзистора и најбржи је на свету икад направљен.
Удвостручивши брзину обраде без повећања утрошка, исто толико пута је повећан енергетски учинак или, другим речима, преполовљена потрошња. Уграђена су му два језгра, има радни такт од 4,7 гигахерца, а у стању је да обради 300 гигабајта података у секунди.

У поређењу са претходним нараштајем (POWER5) удвостручио је брзину, задржавши исту количину напајања, што за корисника, једноставно, значи да је побољшао властите радне одлике за сто одсто, уз преполовљење енергије.

Намењен је, превасходно, пословним рачунарима – серверима, у распону од два до 16 језгара. По једноме, чак троструко надмашује сличне најновије HP Itanium на сличним машинама, како тврди сам ИБМ. Упореди ли се опсег – 300 гигабајта у секунди – готово 30 пута је бржи од малочас поменутог супарника.

Али, преимућства су најуочљивија у самим серверима, најмоћнијим у средњој класи, чије устројство (и хардверско и софтверско) омогућује да их у једној кутији имате привидно (виртуелно) више. Испољивши завидну вишеструкост, нови ИБМ-ов рачунар (IBM Systems p 570) с новим најбржим микропроцесором на проверама (benchmark test) освојио је прва места у четири најбитнија подручја за UNIX сервере. И то је први пут да се једна машина искаже у све четири области.

Поврх свега, постигла је чак 25 најбољих скорова (рекорди) у пословним и техничким применама.

Великим делом сва ова преимућства утемељена су на уравнотежењу одлика и устројства самог процесора (величина складишног простора и ширина пропусног опсега за податке). Укупна скривена (cache) меморија по чипу износи осам мегабајта, четири пута већа него код претече, што улива страхопоштовање осталим широкопојасним процесорима.

Као што је суперкомпјутер "дубоко плаво" (Deep Blue) пре десет година надмоћно победио светског шаховског првака, тако је рачунар с најбржим процесором на првом кораку испољио непопустљивост у надметању с такмацима, објаснио је Бил Зејтлер, један од потпредседника у ИБМ-у. Својим особинама нови чип је, напросто, све засенио, показавши да је без премца у многим захтевима индустрије.

Изнад свега, први је UNIX микропроцесор који без помоћи програма, сам самцијат (хардверски) изводи прорачуне с покретним зарезом, што је и те каква предност у сложеним финансијским рачунањима. Затим је израђен најсавременијим поступком 65-нанометарске технологије, и то у време када су бројни стручњаци предвидели крај важења Муровог закона (удвостручење процесорске брзине сваких 18 месеци). А то подразумева:

Знатно побољшање начина на који се извршавају задаци у самом чипу, и то је уродило скраћењем потребног времена и смањењем утрошене енергије напола.

Нови склоп је омогућио да се посао обавља под мањим напоном, с прилагодљивом ширином пропусног опсега, због чега су корисници у прилици да изаберу највећи учинак или најниже трошкове у раду.

Мењање напона/учестаности снизило је енергетску потрошњу за 50 одсто, а да је врло мало утицало на учинак.

Раздвајањем кола која нису у стању да подрже ниски напон знатно је смањена снага напајања у преосталом делу чипа.

Уведена су још нека техничка унапређења да сачувају снагу, а умање загревање. Процесорски сат се искључује када нема шта да се ради и изнова укључује када има посла. На исти начин се ископча или укопча и део складишног простора, што доприноси уштеди снаге.

У случају да се открије прегревање у рачунару, сместа се прореди број задатака све до захтеване температуре.