Глобално загревање најтеже ће да погоди сиромашне

Предвиђања да ће климатске промене најтеже поднети сиромашни нису нова, будући да углавном насељавају тропске пределе, док богати живе у регијама са умеренијом климом.

Међутим, сада су се појавили нови докази који иду у прилог тврдњи да ће глобално загревање најтеже пасти земљама у развоју, што је обрнуто пропорционално њиховој одговорности.

Наиме, богате земље су највећи кривци за досадашње емисије гасова са ефектом стаклене баште, јер су рано доживеле индустријски развој. Тек пре две године Кина је по емисијама ових гасова, на првом месту угљен-диоксида, достигла земље Европске уније, после неколико година натпросечног економског раста, објавио је „Гардијан”.

Становници сиромашних земаља највише могу да изгубе, јер велики број њих зависи од пољопривреде, која ће вероватно најтеже бити погођена растом температуре и сушама, врелим таласима и могућом променом обрасца падавина, што ће за последицу имати поплаве, суше и снажне олује.

Истраживање спроведено на британском Универзитету Ист Англија прво је које је испитало везу између збирних емисија угљен-диоксида и већег броја врелих дана.

„Неки од најсиромашнијих народа на свету живе у тропским пределима, док већина богатих живи на средњим географским ширинама. Знамо да су на малим географским ширинама мање варијације температуре из дана у дан у поређењу са средњим ширинама, што значи да се сигнали климатских промена појављују прилично брзо, па ће и број врелих дана рапидно да се увећа”, рекао је за „Гардијан” Маноџ Џоши са Факултета за екологију овог универзитета.

У студији се такође износи сумња да ће бити достигнут циљ зацртан споразумом у Паризу прошлог децембра, којим су се потписнице обавезале да ће ограничити раст температуре на 1,5 степени Целзијуса. Два степена се сматрају прекретницом, јер би повећање за више од толико изазвало катастрофалне последице. И раст од два степена би тешко погодио стотине милиона људи у најкритичнијим подручјима.

Представници влада већају ове седмице у Бону, први пут после потписивања споразума у Паризу. За десет дана, колико траје скуп, треба да саставе детаљан план како спровести зацртано смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Састанак је почео у понедељак, док је за викенд америчка свемирска агенција НАСА саопштила узнемиравајући податак да је април 2016. године био седми месец заредом који је оборио рекорд по топлоти, односно по порасту температуре у односу на просек између 1951. и 1980. године.

Јапанска метеоролошка агенција саопштила је у понедељак да се њени подаци подударају и да је април био најтоплији месец од 1891, од када они бележе температуру. Отопљење је било најизраженије у пределу Арктика, од Сибира преко Гренланда до Аљаске, пренео је Ројтерс.

Ових дана појавио се и извештај британске хуманитарне организације „Оксфам”, у којем се наводи да је споразум из Париза оставио сиромашне земље на цедилу јер не садржи механизме који би им гарантовали финансијску помоћ како би се прилагодиле последицама климатских промена.

„Оксфам” критикује запад због тога што се није обавезао на конкретна улагања. Британска организација је у извештају изнела процену да је од 100 милијарди долара годишње, колико су богате земље 2009. године обећале сиромашнима да би се прилагодиле последицама и смањиле емисије угљен-диоксида, исплаћено тек 16 одсто.

Према прошлонедељном извештају УН, трошкови прилагођавања климатским променама за земље у развоју износиће 500 милијарди долара до 2050. године – четири до пет пута више у односу на раније процене.