Документа и запослење – велики проблеми

Резултати истраживања „Палилула – наша кућа” о проблемима повратника из Западне Европе представљени су јуче на округлом столу у организацији „Групе 484”. Овај пројекат обухватио је 62 особе које су се вратиле на територију општине Палилула на основу споразума о реадмисији, односно повратку оних који су емигрирали у току деведесетих година, а на Западу нису добили статус азиланата.

Типичан повратник је, према резултатима истраживања, ромске националности између 30 и 40 година, са незавршеном основном школом. У иностранству је просечно провео око десет година, ожењен је и живи у вишечланој породици, незапослен је и не прима никакву врсту помоћи.

Пошто већину повратника чине Роми, њихов проблем се на известан начин преклапа са мањинским питањем у Србији. То компликује ионако лошу ситуацију ове етничке заједнице у Србији, а посебно младих људи. Њихова социјализација и интеграција у западна друштва прекинута је изненада.

У пројекту „Палилула – наша кућа” 62,9 одсто испитаника изјавило је да је своју децу школовало у иностранству, док је школовање у Србији по повратку наставило само 38,7 одсто њихове деце.

Посебан проблем појављује се ако је породица враћена у току школске године и у тим случајевима деца, по правилу, губе један разред.

Често се дешава да малишане у Србији, после урађених тестова, пребацују у ниже разреде у односу на оне које су завршили у иностранству јер немају потребан ниво знања градива или језика.

Најдрастичнији случај је онемогућавање уписа деце у школе због тога што немају лична документа, што је на округлом столу и истакнуто. Чак 38,7 одсто испитаника рекло је да им је неопходна помоћ приликом вађења личних докумената.

У Центру за социјални рад Палилуле као један од проблема повратника наводе недостатак новца за превод личних докумената и школских диплома, а најчешће је реч о папирима из Немачке и Швајцарске.

Особе које су процесом реадмисије враћене у Србију у разговору са представницима „Групе 484” навеле су да се плаше одласка у државне институције како би обавиле неки посао у вези са документима, јер су службеници са њима поступали грубо и нељубазно.

Многи повратници који су анкетирани у студији „Палилула – наша кућа” нису показали вољу да раде, иако су радно способни. Овај феномен одбијања неопходне помоћи, коју би запослење свакако донело, може да се објасни такозваним синдромом „културе беде”.

Учесници округлог стола истакли су да је узорак испитаника, који је одабран на Палилули, само мали део популације која се носи са проблемом реадмисије. Према проценама Савета Европе, из западних земаља у Србију ће бити враћено између 50.000 и 100.000 људи.   

Др Наташа Љубомировић, једна од учесница скупа, упозорила је да је једини начин да се помогне повратницима координирана акција свих надлежних институција и невладиних организација.