За нас нема гаса из Азербејџана

Грчки крак гасовода ТАП (Трансјадрански гасовод) чија је градња јуче свечано започела, а којим ће гас из Азербејџана преко Грчке, Албаније и Јадранског мора путовати у западну Европу, заобићи ће Србију. Око 10 милијарди кубика гаса, колико ће се туда транспортовати – већ је распродато.

– Корист од грчког крака гасовода имали бисмо ако би капацитет био проширен на 20 милијарди кубика гаса, колики је иначе пројектовани максимум. У том случају, Србија би могла да затражи неке количине за себе које би долазиле из Азербејџана – каже Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије.

Проблем је што је Србија слепо црево на овој гасној мапи, објашњава он. Уз то смо и мали потрошач гаса да би било која земља имала интерес да преусмерава цеви према нама.

Корисна за нашу земљу могла би да буде посета руског председника Владимира Путина, Атини заказана за 28. мај, када би требало да се промовишу нове могућности за транспорт руског гаса преко Грчке и Бугарске.

Осим руте Грчка–Бугарска, друга по важности је гасна веза Србије и Бугарске. Наша земља би изградњом трасе Ниш –Димитровград могла да се повеже са Бугарском и тако обезбеди још један правац снабдевања, осим овог садашњег преко Мађарске, за који нам уговор истиче наредне године.

Вредност гасног пројекта Србија–Бугарска је 68 милиона евра. Наша земља је Европској комисији упутила захтев за финансирање пројекта вредног око 53 милиона евра кроз ИПА фондове, али одговора још нема.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже, да је гасни крак гасовода који иде од Солуна до Јонског мора далеко од нас.

– Да би овај гас стигао до наше земље потребно је саградити не само гасовод кроз Грчку, већ Македонију и Србију. Одакле нам новац за то – пита он.

Осим тога, подсећа, Европска комисија нас није ни видела на мапи ТАП гасовода који је приоритет за ову годину. С друге стране, са исте те бриселске адресе Србија добија критике зашто нема алтернативни правац снабдевања и смањи зависност од руског гаса. Сада је била прилика за то, будући да је реч о азербејџанском гасу, али је Србија мали потрошач и ником није занимљива за овако велике пројекте – каже Вулетић.

Иначе, циљ ТАП-а је да повеже тржиште ЕУ са новим изворима гаса који би од 2020. гас са поља Шах Дениз 2 у Азербејџану требало да доведе до европског тржишта.

И док Вулетић тврди да ово гасно поље нема довољно гаса да би се снабдевали Албанија, Италија и Грчка, упућени кажу, да се предвиђа да ово гасно поље даје око 16 милијарди кубика гаса од 2025. А у плану је и Шах Дениз 3 (које експлоатише „Бритиш петролеум”) са резервама од око 500 милијарди кубика гаса које ће заменити оба постојећа поља, што би у перспективи Србија требало да искористи.