Молер туче Чачанке

Чачак – Прекршајни суд у Чачку изрекао је казну од 30 дана затвора Слободану С. (37), неожењеном молеру из овог града, јер је 17. маја у 20.40 у градском аутобусу на линији „Слобода” – Атеница, пред бројним путницима, без икаквог разлога и повода, ударио суграђанку Б. В. песницом у главу. Жена је у том тренутку стајала код излазних врата, од ударца се затетурала и узвикнула – „Овај ме удари” – показујући на Слободана С. који је истрчао из аутобуса и побегао ка Тржном центру у Атеници.

Само два дана раније, тај нападач изашао је, на основу ублажења казне, из чачанског затвора где је био смештен због исте врсте прекршаја.

– У прекршајни суд је 5. маја било доведено поменуто лице под сумњом да је дан раније, у близини Спортског центра „Младост” у Атеници, напало једну жену. Тада му је изречена казна од 15 дана затвора, по скраћеном поступку, и одмах је упућен на издржавање, али је искористио законско право, жалио се Прекршајном апелационом суду у Крагујевцу који му је казну ублажио на 10 дана, па је по том основу био пуштен – рекла је јуче Бранка Митровић, портпарол Прекршајног суда у Чачку.

Међутим, постоје још три прекршајне пријаве против тог Чачанина, такође под оптужбом да је суграђанке ударао песницом у потиљак, долазећи с леђа.

– Поступак је најпре вођен против непознате особе али је полиција, уз помоћ сведока и доказа повезала случај, па је 5. маја поднето више прекршајних пријава против овог окривљеног. Тачније, постоје још три предмета који су у току и на њима тренутно раде вештаци медицинске струке на околност да ли можда постоји неки психички проблем, који би онда искључио прекршајну одговорност. Те предмете решићемо одмах пошто добијемо налазе вештака – саопштила је Бранка Митровић.

Иначе, напад због којег је Слободан С. први пут осуђен догодио се 4. маја у 9 сату ујутро у Улици браће Петронијевића. Нападач се тада кретао бициклом и на уласку у двориште ОШ „Свети Сава” пришао с леђа жени Д. Л. која је ишла пешице са Љ. В., ударио је песницом у потиљак и побегао. Нападнута жена пала је на сусетку с којом је била у друштву, морала је да затражи помоћ лекара у Градској болници и на суду је изјавила да је препознала нападача.

Окривљени је тада пред судијом у одбрани истакао да му није познато где је поменута улица, да у речено време није био ту већ на другом месту, и не признаје да је срео две жене. На суочењу, оштећена га је питала – „Да нећеш, можда, да ми кажеш да ме ниси ударио?” – на шта је окривљени, по записнику, „скренуо поглед и избегао да погледа жену у очи”, али наставио да тврди да је није ударио.

Код другог напада због којег је осуђен на затворску казну, почињеног 17. маја, окривљени је такође оспорио да је ударио жену наводећи да он њу није ни видео у аутобусу, „али да је у возилу приметио тројицу – четворицу младића који су стајали иза њега” па сумња да је „један од њих ударио жену, али он то није видео”.

Напад је пријављен Полицијској управи и полицајац који је одмах отишао кући код осумњиченог затекао га је у соби док се пресвлачи сав знојав, и ту је на поду приметио сивoмаслинасту јакну, такође натопљену знојем. Осумњичени је порицао да је ту јакну носио малочас у аутобусу, али је његова мајка потврдила да је у њој ушао у кућу, па је полицајац привремено одузео ту одећу на основу чега су сведоци касније идентификовали нападача.

Иначе, Прекршајни апелациони суд у Крагујевцу ублажио је прву казну нападачу наводећи да то што је против њега поднето више прекршајних пријава за исто дело не сме да утиче на висину казне, већ само ранија, правоснажна осуђиваност починиоца.