Јагоде труле због повећане влаге

Право је време за уживање у слатком укусу јагода. Да ли ће, као што је то некада било златно правило, ова црвена воћка и данас бити сочна, највише зависи од броја сунчаних и топлих дана у периоду њеног цветања.

Претходне три, четири године, подсећа проф. Михаило Николић, са катедре за воћарство на Пољопривредном факултету, значајно су утицале на принос и квалитет јагода. Јер  лоше и кишно време погодовало је њиховом труљењу.

Многи произвођачи су их превише прскали хемијским средствима, па се поставља питање да ли је то воће сада уопште здраво. У Америци је јагода чак свргнула са престола јабуку, која је годинама уназад важила за најпрљавију намирницу.

Невладина организација „Environmental working group” из Вашингтона, која се бави истраживањима на пољу заштите животне средине, недавно је открила да су јагоде воће које је најпроблематичније по питању пестицида.

Ни обилно прање не помаже јер је слатки црвени плод убедљиво највише контаминиран отровима. И међу нашим суграђанима све је више оних који се жале на то да су овогодишње јагоде бљутаве, безукусне, а поједине чак муче и стомачне тегобе иако нису алергични на ово воће.

– Временске прилике и те како утичу на принос. Да би био бољи, неопходно је да се уради добра заштита још у току цветања плода, а затим у току кишног периода произвођачи не смеју да дозволе да јагода лежи на земљи или на мокрој фолији, јер влага веома лоше утиче на квалитет плода. Зато је потребно да се јагоде беру, па макар и мокре, да такве не би стајале на отвореном пољу, а посебно треба да се раздвоје здрави од трулих плодова како се инфекција не би ширила даље – појашњава проф. Николић. Сваки додатни сунчан топао дан утиче на квалитет плода, јер се на тај начин повећава садржај шећера у њему, док у току хладних дана проценат шећера опада, па плод остаје недовољно сладак.

Произвођачи признају да је због повећане влажности ова година лоше утицала на принос, али су приметили да је све више трулих плодова на њиви. Чак више него у пластеницима.

Никола Милетић, вишедеценијски произвођач јагода из Суботице, признаје да међу његовим колегама има и оних несавесних који превише прскају јагоде да би спречили или умањили труљење плода.

– Јагоде се саде у јулу и августу, а беру у априлу, уколико се гаје у пластеницима, односно у мају, ако су оне с отворених поља. Превентивно се прскају када се засаде, али и на почетку цветања и пре бербе. Ова правила се углавном поштују, али има и неких произвођача који их много третирају хемијским средствима. И поред свих мера, дешавало им се да опет буду загађене. То је тако због екстремне влажности – истиче Милетић, примећујући да се због учестале смене хладног и топлог времена и повећане влажности на крају пестицидима више третирају оне на отвореном пољу, него јагоде под пластеницима.

Ове штетне хемикалије на воћу могу и те како да буду опасне по здравље, на шта упозорава алерголог др Олика Дробњак-Томашек.

– Као и све врсте воће, и јагода може бити моћан алерген, али су људи с нашег поднебља углавном генетски навикнути на такве намирнице, за разлику од рецимо авокада, кивија или кикирикија. Од алергена из намирница много су опаснији адитиви који се налазе у њима. Ове сезоне ипак нема пацијената који учесталије реагују на пестициде из хране, али зато расте број оних који имају инхалационе алергијске манифестације, због разних врста полена – објашњава др Дробњак.

Очекује се да ће до 2050. године сваки други становник света бити  алергичан на нешто, да ли из хране или ваздуха… Засад, алергије се појављују код петине опште популације, с тим што деца учествују више у појави алергија када је храна у питању.

Др Милена Јанићијевић, начелница одељења педијатрије у Дому здравља „Вождовац”, признаје да ових дана у ординацији није повећан број пацијената са симптомима алергије на јагоде.

– Јагода јесте моћан алерген и не даје се деци у првој години живота. После тога уводи се постепено, мало по мало, са размацима између давања, да би се дете адаптирало на нову намирницу – истиче др Јанићијевић, подсећајући ипак да се алергија увек може јавити  изненада, чак и на поновљени контакт.