Jagode trule zbog povećane vlage

Pravo je vreme za uživanje u slatkom ukusu jagoda. Da li će, kao što je to nekada bilo zlatno pravilo, ova crvena voćka i danas biti sočna, najviše zavisi od broja sunčanih i toplih dana u periodu njenog cvetanja.

Prethodne tri, četiri godine, podseća prof. Mihailo Nikolić, sa katedre za voćarstvo na Poljoprivrednom fakultetu, značajno su uticale na prinos i kvalitet jagoda. Jer  loše i kišno vreme pogodovalo je njihovom truljenju.

Mnogi proizvođači su ih previše prskali hemijskim sredstvima, pa se postavlja pitanje da li je to voće sada uopšte zdravo. U Americi je jagoda čak svrgnula sa prestola jabuku, koja je godinama unazad važila za najprljaviju namirnicu.

Nevladina organizacija „Environmental working group” iz Vašingtona, koja se bavi istraživanjima na polju zaštite životne sredine, nedavno je otkrila da su jagode voće koje je najproblematičnije po pitanju pesticida.

Ni obilno pranje ne pomaže jer je slatki crveni plod ubedljivo najviše kontaminiran otrovima. I među našim sugrađanima sve je više onih koji se žale na to da su ovogodišnje jagode bljutave, bezukusne, a pojedine čak muče i stomačne tegobe iako nisu alergični na ovo voće.

– Vremenske prilike i te kako utiču na prinos. Da bi bio bolji, neophodno je da se uradi dobra zaštita još u toku cvetanja ploda, a zatim u toku kišnog perioda proizvođači ne smeju da dozvole da jagoda leži na zemlji ili na mokroj foliji, jer vlaga veoma loše utiče na kvalitet ploda. Zato je potrebno da se jagode beru, pa makar i mokre, da takve ne bi stajale na otvorenom polju, a posebno treba da se razdvoje zdravi od trulih plodova kako se infekcija ne bi širila dalje – pojašnjava prof. Nikolić. Svaki dodatni sunčan topao dan utiče na kvalitet ploda, jer se na taj način povećava sadržaj šećera u njemu, dok u toku hladnih dana procenat šećera opada, pa plod ostaje nedovoljno sladak.

Proizvođači priznaju da je zbog povećane vlažnosti ova godina loše uticala na prinos, ali su primetili da je sve više trulih plodova na njivi. Čak više nego u plastenicima.

Nikola Miletić, višedecenijski proizvođač jagoda iz Subotice, priznaje da među njegovim kolegama ima i onih nesavesnih koji previše prskaju jagode da bi sprečili ili umanjili truljenje ploda.

– Jagode se sade u julu i avgustu, a beru u aprilu, ukoliko se gaje u plastenicima, odnosno u maju, ako su one s otvorenih polja. Preventivno se prskaju kada se zasade, ali i na početku cvetanja i pre berbe. Ova pravila se uglavnom poštuju, ali ima i nekih proizvođača koji ih mnogo tretiraju hemijskim sredstvima. I pored svih mera, dešavalo im se da opet budu zagađene. To je tako zbog ekstremne vlažnosti – ističe Miletić, primećujući da se zbog učestale smene hladnog i toplog vremena i povećane vlažnosti na kraju pesticidima više tretiraju one na otvorenom polju, nego jagode pod plastenicima.

Ove štetne hemikalije na voću mogu i te kako da budu opasne po zdravlje, na šta upozorava alergolog dr Olika Drobnjak-Tomašek.

– Kao i sve vrste voće, i jagoda može biti moćan alergen, ali su ljudi s našeg podneblja uglavnom genetski naviknuti na takve namirnice, za razliku od recimo avokada, kivija ili kikirikija. Od alergena iz namirnica mnogo su opasniji aditivi koji se nalaze u njima. Ove sezone ipak nema pacijenata koji učestalije reaguju na pesticide iz hrane, ali zato raste broj onih koji imaju inhalacione alergijske manifestacije, zbog raznih vrsta polena – objašnjava dr Drobnjak.

Očekuje se da će do 2050. godine svaki drugi stanovnik sveta biti  alergičan na nešto, da li iz hrane ili vazduha… Zasad, alergije se pojavljuju kod petine opšte populacije, s tim što deca učestvuju više u pojavi alergija kada je hrana u pitanju.

Dr Milena Janićijević, načelnica odeljenja pedijatrije u Domu zdravlja „Voždovac”, priznaje da ovih dana u ordinaciji nije povećan broj pacijenata sa simptomima alergije na jagode.

– Jagoda jeste moćan alergen i ne daje se deci u prvoj godini života. Posle toga uvodi se postepeno, malo po malo, sa razmacima između davanja, da bi se dete adaptiralo na novu namirnicu – ističe dr Janićijević, podsećajući ipak da se alergija uvek može javiti  iznenada, čak i na ponovljeni kontakt.