Зец није испраћен
Последње три-четири недеље у Србији су доминирале три ударне теме. Судбина Косова и Метохије у светлу нових преговора о статусу те наше јужне покрајине, успеси наших спортиста, па и дисквалификација Партизана из европских такмичења и коначно – инфлација. Тачније, да ли ће се започета поскупљења хлеба, меса, и млека, као донедавни шумски пожари, проширити на остале намирнице, а потом, по ланчаној реакцији, и на друге секторе. Речју, прети ли нам готово урнебесна инфлација већ првих јесењих дана?
Срећом, ништа од тога се није догодило.
Цене хлеба се, како где, чак и враћају уназад. Поскупело је само свеже свињско месо и пилетина. Не и прерађевине. Са уљем се још ништа не зна. Може бити, али не мора да значи. После одлуке владе да забрани извоз житарица током 90 дана, почели су да појевтињују пшеница и кукуруз. Да ли ће се такав тренд наставити, остаје да се види, али све указује на то да првобитан инфлаторни хук у пољопривредно-прехрамбеном сектору није наишао на већи одјек у осталим деловима привреде. И то је добро.
Чак и без "бенседин" уверавања гувернера НБС Радована Јелашића, да ће и по цену губитака централне банке одржати задати антиинфлаторни циљ од око 6,5 одсто 2007, догодило се нешто што, ипак, указује на извесну зрелост домаћег тржишта. Свеједно у којој се нашој другој транзиционој фази налазило. Тржиште, једноставно, није реаговало у стилу стампеда.
Изостало је, како су ту појаву пре две деценије сликовито приказивали економисти, класично "јурење зеца". Тада је било довољно да само један "одважан" произвођач искочи из колотечине и у јавност изађе са најавом нових цена па да сви листом крену у потеру за њим. У ровитој психолошкој ситуацији инфлација је добијала застрашујуће размере. Најпогубније по ову привреду било је често враћање или административно замрзавање цена. Такве потезе чак и тадашње тржиште и живот жестоко су кажњавали. Цене су дивљале, а несташице пустошиле продавнице. Инфлација и оскудице били су готово небеска казна за "небески народ". Овога пута, не само срећним стицајем околности, зец није испраћен нити је повукао остале.
Да није било неколико дежурних упозорења ресорног министра Слободана Милосављевића "о неоправданим поскупљењима хлеба" и обећања да ће робне резерви интервенисати већим испорукама брашна по нижим ценама, других политичких потеза није било. И поред неких поскупљења прошлог месеца јулска инфлација била је минус 0,2 одсто.
"Невидљива рука" тржишта, ипак, није свемогућа. И то уједињена Европа сваким даном доказује. Она ту несавршеност исправља системским механизмима који благовремено реагују на сваки изазов. Свеједно како се звао – суша или поплаве.
Можда би и ми, док се не домогнемо те европске породице држава, могли понешто да научимо од ње и да после подбачаја у производњи жита или поскупљења меса не падамо у несвест од страха да нам се инфлација опет не повампири. То је, ипак, економска категорија, а не природна сила, на коју се може деловати. Али, то треба и знати. Јесен ће, вероватно, показати колико смо тим вештинама овладали.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


