НАТО и Русија звецкају ракетама

На два колосека: Односи  Запада  и Русије, од окончања хладног рата, никада нису били на нижим гранама. Међусобне политичке оптужбе, претње, звецкање оружјем, војни инциденти, санкције и контрасанкције, медијски рат ... само су највидљивији облици сукоба и неспоразума два табора.

Ова мрачна спирала као д нема краја – ниједна од страна не показује намеру да устукне или попусти. Напротив, ствари се заоштравају што се  најозбиљније прелама на Европу. Над стари континент надвиле су се сенке мрачне прошлости и све се чешће чује вапај – само да рата не буде.

Од избијања украјинске кризе и припајања Крима Русији Запад – тачније НАТО – покушава да пронађе праве одговоре на „све већу руску опасност”.  Прекинути су контакти с Москвом, сваки час се организују маневри у близини западних граница Русије, источноевропске чланице Алијансе добијају најмодерније оружје, западни политичари ватрено обећавају балтичким државама, Пољској, Румунији и Бугарској заштиту.

У том циљу већ је смишљена и операција „Врх копља” која предвиђа формирање трупа за хитну интервенцију  - око пет хиљада војника – способних да се у најкраћем року појаве  на територији Средње Европе. Очекује се да овај план на предстојећем самиту НАТО у Варшави добије коначно „зелено светло” док би трупе постале оперативне 2017. године.

„Врх копља” је део стратегије НАТО за односе са Русијом који би једном речју могао да се дефинише као – одвраћање Москве од неке војне акције. Источноевропским чланицама НАТО то није довољно и стално инсистирају да Алијанса појача своје војно присуство на њиховој територији. И ове молбе биће делимично услишене. НАТО ће послати у регион четири нова батаљона (сваки са 300 до 100 војника). Немачки батаљон био би стациониран у Литванији, британски у Летонији, амерички у Естонији. Са Пољском су преговори о стационирању четвртог батаљона тренутно у застоју.

У време идиличних односа Русије и НАТО, крајем прошлог века, Алијанса и Москва потписале су споразум који забрањује западном савезу да размешта додатне трупе на истоку Европе. Овај споразум биће сада елегантно

заобиђен формулацијом да ће четири додатна батаљона бити стално у ротацији чиме би се заобишао споразум са Русијом из 1997.

И док војни стратези планирају ново стезање обруча око Русије и дипломате раде свој посао. Генерални секретар НАТО, Јенс Столтенберг је најављујући формирање нових трупа за одвраћање (застрашивање) Русије објаснио да је то заправо део нове стратегије Алијансе у односима с Русијом – политике на два колосека. На једном главну реч имају генерали а на другом политичари и дипломате који треба да обнове дијалог с Москвом. Столтенберг је том приликом најавио и нови састанак Савета НАТО – Русија, неколико дана уочи јулско самита Алијансе у главном граду Варшаве.

Одговор Москве на ове Столтенбергове речи стигао је изненађујуће брзо. Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров хладно је поручио генералном секретару НАТО: „Боље би било да си пружио руку према телефону и позвао Москву  пре него што си дохватио микрофон”.

Амерички штит и руски одговор: Да смо сведоци даљег гомилања оружја у Европи потврђује и отварање румунског дела америчког ракетног штита на истоку старог континента. „Срце” овог оружаног система смештено је – гле ироније – у бившој совјетској бази у Румунији – у „штит” је уложено око 800 милиона долара а команда је америчкој војној бази у Рамштајну (Немачка).

Према америчком плану антиракетни штит имаће и други део који ће бити постављен у Пољској 2018. године.

САД су план о ракетном штиту на истоку Европе осмислиле још 2001, године као одговор на опасност која долази од Сирије и Ирака и њихових ракета. Москва је од почетка тврдила да јер цела прича бесмислена јер ниједна од ове две државе нема ракетни потенцијал способан да угрози Европу, и да је главни циљ заправо Русија.

То је поновио и руски председник Владимир Путин после помпезне свечаности у Румунији где је овај део „штита” штављен у функцију.

„То је преви корак САД ка нарушавању војне равнотеже. Русија ће са своје стране учини све да постојећи баланс снага очува”, изјавио је Владимир Путин.

Већ се и уочавају могући руски војни потези као одговор на постављање америчког ракетног штита на истоку Европе: стационирање ракета „искандер” на територији Калињинграда, слање „невидљивих”  возова наоружаних балистичким ракетама на западне границе Русије, убрзана модернизација нуклеарне тријаде (копнене, поморске и ваздушне снаге опремљене атомским оружјем), производња нових балистичких ракета, опремање армије најмодернијим системима антиракетне одбране као што су С-400 и С-500 ...

Званично нико не жели да каже како је на делу нова трка у наоружавању. Чињеница је, међутим, да је оружја у Европи и на њеним границама све више, да је оно све модерније и убитачније. Неке разлике ипак има: некада се звецкало пушкама, данас ракетама.