Радозналост – водич кроз Ноћ музеја

С осмесима на лицу, билтенима и мапама у рукама, отвореног ума за истраживање света културе који је на дохват руке, усхићени суграђани тискали су се синоћ на 13. Ноћи музеја. Занимљиве историјске приче као и интригантне поставке савремене уметности, упознавање културе намењено најмлађим посетиоцима, али и садржаји за старије љубитеље музеја и галерија... Све то стало је у једну ноћ која је од 17 часова, па до сат времена иза поноћи водила Београђане кроз најмаштовитију мајску ноћ у граду. Програм у престоници био је представљен на више од 60 локација где су посетиоци имали прилику да виде различите поставке.


(Фото Р. Крстинић)

Дом Јеврема Грујића открио је своје скривено благо. Музеј историје, уметности и авангарде повео је радозналце на занимљиво путовање у прошлост која се могла окусити, додирнути и доживети. Ремек-дело Стеве Тодоровића „Српска Мона Лиза”, портрет краљице Наталије, заузео је централно место. Ентеријер красе скулптуре, стилски намештај а простор је био тесан за посетиоце који су пристизали у све већем броју. Изложени су краљичини лични предмети и поклони које су чланови породице Грујић добили од једне од најлепших српских владарки – предмети од кристала, бронзе, свиле, чипке, злата и сребра. Најсрећнији су имали прилику да дегустирају краљичину омиљену чоколадну торту прављену по оригиналном рецепту из 1885. године.

И док су се на првом спрату музеја чули тактови уз које се играло на баловима, у подруму дома у Светогорској 17 синоћ се ђускало уз музику шездесетих година прошлог века. Ова музејска вила из 1894. године позната је по томе што се у њој налазила прва дискотека на Балкану. Отворена 1967. године, ова дискотека била је седиште београдског ноћног живота, место где су уз рокенрол уживали звезде попут Омара Шарифа, Маризе Беренсон, Пака Рабана, Алена Делона, али и домаћих, ипак је после годину дана затворена јер је, како су писале тадашње новине, „место кварило напредну социјалистичку омладину”. Први пут на овој манифестацији Рок музеј у галерији РТС-а изложио је аутентичне експонате, као што су музички инструменти и опрема, сценска одећа и обућа, колекције фотографија актера, омоти плоча, књиге и часописи везани за рок културу. Поштоваоци рокенрола уживали су у звуцима добре свирке на две бине у центру града у Таковској и Хиландарској улици. 


(Фото Р. Крстинић)

Некадашња зграда аустроугарског дипломатског представништва у Краљевини Србији, данас је седиште Београдске надбискупије. Поред своје примарне, религијске намене, представља и праву историјску ризницу. Осим збирки уметничких дела и важних историјских докумената, приказани су мозаици и витраж Марка Рупника, ентеријер Цркве Криста Краља, трон намењен Францу Фердинанду и каса из доба аустријског конзулата у којој је чуван ултиматум. Маузолеј, познат и као Шејх-Мустафино турбе, једна је од најстаријих грађевина Београда, подигнута 1783. године, у време кад је град изгледао много другачије него данас. Он је одшкринуо врата прошлости и открио где се налазило турско гробље, како је изгледала Велика пијаца, где се становало и шта се дешавало у текији поред које је турбе некада стајало. Ова поставка приказала је приче из отоманског Београда, тајне мистериозних дервиша… 


(Фото Р. Крстинић)

Један од омиљених градских музеја и окупљалиште поштовалаца седме уметности, Музеј југословенске кинотеке, представио је изложбу „Плави анђели филмског платна”. Од Мерилин Монро и Грејс Кели до Милене Дравић и Бебе Лончар, приказане су најпознатије плавуше из света филма. „Контекст” центар за стране језике приказао је своју мултимедијалну поставку „Отворени балкон” у којој је спојено више различитих уметности које су представљене кроз поставку слика, позоришних плаката, таписерија, али и музику, стихове и глуму. Изложба слика најављена је стиховима песме Душице Милановић које је читала глумица Нела Михајловић.

Љубитељи аутомобила, али пре свега невероватних прича које круже око ових четвороточкаша, свој кутак пронашли су у Медија центру „Одбрана” где их је дочекао „Мајстор за аутомобиле и људске душе – Драгиша Крунић”. Познати београдски мајстор за аутомобиле, сатирични песник и један од аутора култне серије „Приче из мајсторске радионице”, често је своје услуге, уместо новцем наплаћивао уметничким сликама. У овој колекцији међу мноштвом  фотографија, предмета и друге архивске грађе, налазе се дела Милића од Мачве, Моме Антоновића, Моме Капора. Они који су се уморили од садржаја у затвореном простору, могли су да уђу у Зоолошки врт. Тамо су под ведрим небом имали прилику да провере ко је будан док други спавају.