Аларм због антибиотика

Глобалном апелу да се антибиотици рационално троше и тиме њихова ефикасност сачува за будуће генерације придружио се и британски економиста Џим О’Нил. Он је упозорио да би проблем с бактеријама отпорним на антибиотике до 2050. могао да кошта човечанство губитка чак 10 милиона живота. Због немоћи антибиотика да победе инфекције, умираће више људи него што сада умире од рака.

Премијер Енглеске Дејвид Камерон је пре две године задужио Џима О’Нила да се ухвати у коштац са овим проблемом – из угла економије.

Предлог овог стручњака је да ни један пацијент не добије антибиотик ако претходно његов лекар није тестовима и лабораторијским претрагама доказао да су ови лекови заиста неопходни, објавио је лист „Гардијан”, а пренели сви британски и многи светски медији. Како ни у Великој Британији (а камоли у Србији) сви лекари опште медицине немају тестове за брзу дијагностику, за развој ових тестова економиста је оставио рок од четири године.

О’Нил, који је у међувремену постао министар задужен за трезор, изашао је и са сугестијама да се промени досадашњи начин производње антибиотика, али за сада није наишао на разумевање фармацеутских компанија.

Доцент др Горан Стевановић, директор Клинике за инфективне болести КЦС и члан групе задужене за спровођење националне Кампање за рационалну употребу антибиотика, сматра да „тон” којим се економиста обратио јавности наноси више штете него користи заједничким напорима Светске здравствене организације и Европског центра за контролу и превенцију заразних болести и покренутим националним кампањама.

– Становништво не треба плашити употребом антибиотика, нити њиховом забраном, већ је важно само да се ови лекови користе рационално. То значи да их лекар може дати само када има довољно доказа да се ради о бактеријској инфекцији или када се ради о животно угроженом болеснику, не чекајући да се добију резултати свих анализа.

Такође, антибиотици се могу давати и превентивно, ради спречавања вероватне инфекције код појединих хируршких интервенција или код контакта са врло инфективним микроорганизмима, као што су бактерија менингокок која изазива запаљење мозга – наводи за „Политику” др Стевановић, додајући да је наша медицинска струка јасно дефинисала протоколе када се антибиотици дају.

Др Стевановић наглашава да је таква и порука наше националне кампање за рационалну примену антибиотика, започета 18. новембра прошле године, уз подршку Министарства здравља, а која је планирана да траје годинама. Овај инфектолог каже како је и у нашој кампањи наглашена важност брзе дијагностике. Најједноставнија и врло често сасвим довољна метода којом се утврђује да ли је некоме заиста потребан антибиотик јесте лабораторијска анализа крвне слике са одређивањем броја леукоцита и њиховом расподелом (формулом). Др Стевановић подсећа да и наша кампања нарочито инсистира на ставу да антибиотике пацијенти не узимају без препоруке лекара.

Британски економиста је поручио да се мора престати са прекомерним давањем антибиотика животињама које се користе у исхрани људи. Иначе, управо су Британија и САД лидери у потрошњи антибиотика у сточарству.

Др Стевановић наводи да су у кампању Министарства здравља за рационалну примену антибиотика активно укључени и представници управе за ветерину Министарства пољопривреде, која, како он каже, овај посао врло одговорно и води. Додаје да је најважније да је препозната потреба за заједнички приступ овом проблему.