Сашо Богески у уторак пред судом због убиства провалника

Када је пре тачно три године, у вечерњим часовима 21. маја 2013. године, Сашо Богески (42) сео за рачунар у свом дому у београдском насељу Жарково, није ни слутио да ће му се живот свега неколико минута касније променити из корена. Бранећи себе супругу Иру и тада осмогодишњу ћерку од разбојника који им је у породични стан ушао кроз кухињски прозор и који је у рукама имао шрафцигер и нож, Сашо се латио кухињског ножа који се налазио у близини. Током рвања с, касније ће се испоставити, Владимиром Манићем (36), више пута осуђиваним за разбојништва и тешке крађе, Сашо га је неколико пута убо кухињским ножем. Иако рањен, Манић је успео да побегне до оближње трафостанице и одатле позове пријатеља да му помогне. Помоћ није дочекао. Умро је од унутрашњег крварењa које је уследило као последица нанетих убода.

Сашо је ухапшен и одређен му је притвор, а после спроведене истраге, против њега је подигнута оптужница којом се терети за кривично дело убиства, за које је запрећена казна од пет до 15 година.

Драма која се одиграла у стану Богеског дигла је Србију на ноге. За свега неколико дана сакупљено је на десетине хиљада потписа грађана у знак подршке човеку који је бранио своју породицу, а јавности је наметнуто питање где је граница до које сваки грађанин сме да иде у одбрани личне имовине, породице и сопственог живота.

Поступак против Богеског води Судско веће Вишег суда у Београду, којим председава судија Наташа Албијанић. До сада су одржана три главна претреса, а наредни је заказан за уторак. Од почетка поступка Богески и његов адвокат Зоран Агатоновић покушавају да докажу да Богески није извршио кривично дело јер је поступао у нужној одбрани.

– Одбрана је огорчена на Више тужилаштво у Београду које у протекле три године није предузело ништа како би утврдио с ким је Манић „утрчавао” у станове, коме је продавао отете ствари и од кога је набављао хероин. Наиме, током истраге, вештачењем два мобилна телефона дошло се до бројних СМС порука које је покојни Манић размењивао са члановима банде која је годинама „радила” на територији Чукарице. Сви ти људи били су у именицима његових мобилних телефона означени пуним именима или надимцима, тако да би се врло лако могао утврдити њихов идентитет. Да трагедија овог процеса буде већа, уместо кривичног прогона тих лица, јавни тужилац, на предлог Манићеве породице, једног од њих, који је у полицијском извештају означен као дилер и који није смео ни да сачека долазак полиције на увиђај, пошто-пото жели да доведе на суд као сведока оптужбе – каже адвокат Агатоновић.

По његовим речима, банда је на слободи наставила да малтретира Богеског и његову породицу тако што су му бушили гуме на аутомобилу, вршили нужду испред улазних врата стана и остављали увеле руже са земљом у поштанском сандучету. Због тога се преселио у други део Београда.

Професор Правног факултета Милан Шкулић објашњава да убиство у нужној одбрани, што одбрана жели да докаже, није кривично дело.

– Нужна одбрана представља кривичноправни институт који искључује противправност, па самим тим искључује и постојање кривичног дела. То је она одбрана која је неопходна кад учинилац од свог добра или добра особе одбије истовремени и противправни напад. Под добром се подразумева живот и тело, али и имовина.

У нужној одбрани, у правном смислу, постоје одређени услови напада и одбране.

– Напад мора да буде противправан, истовремен и стваран. Одбрана мора да буде адекватна, сразмерна и истовремена нападу. Ако је одбрана вршена након што је напад престао, ту се може говорити о прекорачењу граница и тада постоји кривично дело. Ако је одбрана била несразмерна нападу, такође је реч о прекорачењу и тада постоји кривично дело и казна може да се ублажи – каже наш саговорник.

Шкулић објашњава да особа може да буде потпуно ослобођена казне ако је до прекорачења границе нужне одбране дошло услед јаке раздражљивости или преплашености изазване нападом.

Синдикалци траже усвајање Закона о заштити приватне својине

Синдикат запослених полиције упутио је допис Влади Србије да се усвоји Закон о заштити приватне својине.

– Сведоци смо многобројних догађаја у којима се приликом провалних крађа дешава да провалник повреди или усмрти власника куће. Дешава се и да власници стана савладају провалника и да му у самоодбрани нанесу повреде, па чак и усмрте провалника штитећи себе и своју породицу. Тренутно важећи законски прописи у оваквим ситуацијама недовољно штите живот грађана, њихових породица и њихове имовине. Сигурни смо да ће се усвајањем оваквог закона број провалних крађа у Србији и трагичне последице по грађане и њихове породице смањити. Наводимо и да ће се проценат провалних крађа свести на минимум јер ће провалници добро размислити да ли ће извршити провалну крађу, а да знају да при томе могу бити убијени – наводи се у саопштењу.