Дуго чекање на ЗСО

Од последњег Вучићевог састанка с Мустафом у Бриселу на Светог Саву Срби са КиМ ни за милиметар нису ближи Заједници српских општина. У међувремену Приштина, корак по корак, утврђује самопрокламовану самосталност. Улази у Уефа, Фифу, на добром је путу да од ЕУ добије безвизни режим. А Вашингтон Косово гура у Интерпол и Партнерство за мир.

Срби у последња четири месеца ишчекују да се млака обећања Федерике Могерини и Улрике Луначек како ће ускоро добити заједницу која би им дала правну заштиту на Косову преточе у стварност. Висока представница ЕУ за спољну политику каже да се залаже за Заједницу српских општина, али не пропушта да дода како ће заједница деловати у оквиру правног система Косова.

Известилац Европског парламента за Косово чак „прети” Србима: „ЗСО неће имати извршна овлашћења, већ ће то бити институција за пружање услуга грађанима”, каже Луначек.

Шта ће донети нова рунда разговора Београда и Приштине, за коју се очекује да ће бити одржана средином јула, месец дана после формирања Владе Србије? Српска делегација ће инсистирати да се у целини спроведе Бриселски споразум, укључујући и формирање ЗСО, док премијер Косова Иса Мустафа сматра да то није тема за наставак разговора. Он преко приштинских медија поручује да ће приоритет наредног круга разговора бити демаркација границе Србије и Косова, што српска страна категорично одбија.

Све ово указује колико су крхки договори Београда и Приштине, јер је чињеница да ни три године после потписивања Бриселског споразума још ништа није учињено на формирању Заједнице српских општина (ЗСО), што је за Београд, али и локалне Србе у покрајини, кључни део тог документа који Приштина не примењује.

Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, тврди да је Србија до у слово, испунила све обавезе из бриселског споразума.

„Нећете наћи ни представника Приштине, ни бриселске администрације, који ће указати на део споразума где се Београд понаша неодговорно”, каже Ђурић.

Од 2011. године, кад је започет дијалог у Бриселу о нормализацији односа Београда и Приштине, потписано је више од 30 споразума и стотинак уредби и резолуција, али мало тога је албанска страна спровела у живот. Приштина треба да спроведе још читав сет питања који је договорен у Бриселу: реконструкција моста на Ибру који спаја Косовску Митровицу, потпуна примена споразума о полицији и судству, нерешен проблем око телекомуникација и енергетике, незавршена трансформација структура Цивилне заштите на северу Косова… Иако је реч о Бриселском споразуму, косовска страна је, налазећи разне изговоре, уз прећутну сагласност Европске уније која је посредник у разговорима, избегла да их спроведе у дело.

Власт у Приштини је Бриселским споразумом била обавезна да до 25. децембра прошле године да сагласност на статут ЗСО, али до сада није написано ни слово тог статута.

Непоштовање преузетих обавеза од стране Приштине на најочигледнији начин огледа се у чињеници да је, у складу с тачком 2 Општих принципа, Приштина требало да донесе Уредбу којом ће увести ЗСО у правни систем Косова и коју би потом требало да потврди уставни суд. Иако је прошло скоро девет месеци од постизања споразума, ове обавезе још нису извршене. Ситуација је додатно закомпликована чињеницом да је такозвани уставни суд у Приштини донео одлуку да Општи принципи од 25. августа нису у потпуности усаглашени са „духом” устава Косова.

Београд је у више наврата истакао да је одлука уставног суда неприхватљива и да би се њеним узимањем у обзир направио опасан преседан који може озбиљно да угрози процес дијалога и спровођење свих других споразума. Стога је представницима ЕУ указано да ће управљачки тим израдити Статут искључиво на основу првог Бриселског споразума и принципа од 25. августа 2015. године, јер би сваки другачији приступ значио прихватање једностране измене постигнутог споразума од стране Приштине.

„Нас не интересују њихови изговори. Имали смо много стрпљења, а друга страна је увек налазила начин да опструира договор. Две делегације ломе копља око надлежности и ту је суштина спора, јер се Албанци противе извршним овлашћењима, иако је то записано у Бриселском споразуму”, истиче Бранимир Стојановић, заменик косовског премијера.

Да би избегао званичну примену споразума, премијер Косова Иса Мустафа је изјавио да је немогуће да буде настављен рад на формирању ЗСО без уверења да ће Србија испунити своје обавезе према Косову, измишљајући да је у Бриселу договорено гашење паралелних структура Србије које и даље делују на Косову. Чини се да ни то није довољно албанској страни, па се стиче утисак да је добила зелено светло од моћних савезника да тражи нову формулу за преговоре којим би се под тепих ставило све нереализовано, а потписано у Бриселу.

Тако је Хашим Тачи, председник Косова, тражио нову „енергију и динамику” за наставак бриселског процеса, док премијер Косова Иса Мустафа жели нови формат разговора с Београдом. Да ли се иза тога крије најава прекида бриселских преговора и како Срби реагују на те изјаве?

Бранимир Стојановић наводи да Београд не занима форма, већ суштина, а суштина се своди на испуњавање обавеза преузетих Бриселским споразумом, у које спада и формирање Заједнице српских општина.

„Не прихватамо ништа друго сем да се спроведе у дело оно што је договорено у Бриселу”, категоричан је Стојановић.

У Канцеларији за Косово и Метохију кажу да ће, упркос изјавама и опструкцијама Приштине, ЗСО бити формирана у складу с постигнутим споразумом који су премијери потписали 25. августа прошле године у Бриселу, а не у складу с одлукама било каквог покрајинског органа или нечијим жељама.

„Србију одлуке приштинског уставног суда не обавезују, нити интересују и Београд не прихвата једнострано мењање постигнутих споразума. Пут у нормализацију води искључиво преко стварања ЗСО у складу с потписаним споразумима, и то је једини пут да дијалог Београда и Приштине функционише”, наводе у Канцеларији за КиМ.

Када Приштини нестане добрих изговора за неспровођење међународних уговора, у помоћ им отворено притекне Европска унија. Тако је пре неколико дана специјални представник ЕУ на Косову Самуел Жбогар, говорећи о ЗСО за албанске медије, рекао да на обе стране постоји бојазан од те организације и да то треба узети у обзир и приликом израде статута, који треба бити прихватљив за све и који ће служити за ојачање Косова.