Десеторица које тражи цела Америка

Не­ка­да су на ли­сти нај­тра­же­ни­јих кри­ми­на­ла­ца у Сје­ди­ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма до­ми­ни­ра­ли пљач­ка­ши ба­на­ка и кра­дљив­ци ауто­мо­би­ла. Да­нас су то зло­чин­ци дру­га­чи­јих „ква­ли­фи­ка­ци­ја“: ма­фи­ја­ши и сај­бер пре­ва­ран­ти. Већ  ви­ше од по­ла ве­ка аме­рич­ка са­ве­зна по­ли­ци­ја – Еф-Би-Ај – об­ја­вљу­је ли­сту нај­тра­же­ни­јих кри­ми­на­ла­ца у САД. Ове го­ди­не то је ура­ђе­но по­ма­ло ју­би­лар­но – 65. пут.

Ја­се­ру Аб­де­лу Са­и­ду, ве­ро­ват­но, ова вр­ста по­пу­лар­но­сти ни­је ни­ма­ло по­треб­на – на­про­тив, то је не­што што му нај­ма­ње тре­ба у ње­го­вом ви­ше­го­ди­шњем бек­ству од за­ко­на. Са­ид је 2008. го­ди­не убио обе ћер­ке и од та­да је у бек­ству.
Ако му је за уте­ху тре­ба спо­ме­ну­ти да је Са­ид ус­пео да се про­би­је на цр­ну ли­сту Еф-Би-Аја ко­ја је обе­ле­жи­ла ма­ли ју­би­леј – по­ја­ви­ла се ове го­ди­не 65. пут.
Ли­ста нај­тра­же­ни­јих кри­ми­на­ла­ца ко­ју об­ја­вљу­је Еф-Би-Ај има за­и­ста ду­гу тра­ди­ци­ју. Пр­ви пут у САД се та­ко не­што по­ја­ви­ло још дав­не 1930. го­ди­не. Та­да је по­ли­ци­ја у Чи­ка­гу об­ја­ви­ла па­пир с име­ни­ма 28 љу­ди ко­ји су про­гла­ше­ни за нај­ве­ће „не­при­ја­те­ље дру­штва”. Циљ ове ак­ци­је био је да се по­ве­ћа при­ти­сак  на пре­ступ­ни­ке од ко­јих је нај­ве­ћи број био у бек­ству ка­ко би у стра­ху и нер­во­зи на­пра­ви­ли гре­шку и би­ли ухап­ше­ни. На­рав­но, на пр­вом ме­сту ове чи­ка­шке цр­не ли­сте био је ве­ли­ки ма­фи­ја­шки бос Ал Ка­по­не.
Две де­це­ни­је ка­сни­је ли­ста нај­тра­же­ни­јих кри­ми­на­ла­ца у САД по­че­ла је да до­би­ја да­на­шњи об­лик. Кон­цепт ак­ци­је про­на­ђен је у члан­ку но­ви­на­ра Џеј­мса Ф. До­но­ва­на  ко­ји је 1949. го­ди­не на­пи­сао текст у ко­јем је на­бро­јао нај­го­ре кри­ми­нал­це ко­је ју­ри Еф-Би-Ај. Чла­нак је имао ве­ли­ки од­јек у аме­рич­кој јав­но­сти па је та­да­шњи ди­рек­тор Еф-Би-Аја Џеј Ед­гар Ху­вер, од­лу­чио да би­ро пре­у­зме но­ви­нар­ски по­сао. Већ 14. мар­та 1950. го­ди­не об­ја­вље­на је пр­ва ли­ста Еф-Би-Аја нај­тра­же­ни­јих зло­чи­на­ца у Сје­ди­ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма.
Пре­ма по­да­ци­ма Еф-Би-Аја, од та­да су се на овој цр­ној ли­сти по­ја­ви­ла име­на 508 кри­ми­на­ла­ца. У чак 475 слу­ча­је­ва кри­ми­нал­ци су ухап­ше­ни или су тач­но ло­ци­ра­ни. У овој аме­рич­кој по­те­ри ве­ли­ку по­моћ Еф-Би-Ај је до­би­јао од гра­ђа­на. На осно­ву њи­хо­вих до­ја­ва ре­ше­но је 157 слу­ча­је­ва са ли­сте Еф-Би-Аја.
У овим по­те­ра­ма би­ло је за­и­ста за­ни­мљи­вих слу­ча­је­ва. 
Пр­ви кри­ми­на­лац ко­ји се на­шао на ли­сти био је То­мас Џејмс Хол­ден ко­ји је убио су­пру­гу, бра­та и по­лу­бра­та. Ње­го­во име ста­вље­но је ли­сту 14. мар­та 1950, ухап­шен је 23. ју­на 1951. го­ди­не у Оре­го­ну. До­ја­ва је сти­гла од јед­ног гра­ђа­ни­на ко­ји је Хол­де­но­ву сли­ку са по­тер­ни­це Еф-Би-Аја ви­део у ло­кал­ним но­ви­на­ма.
Нај­кра­ће на  ли­сти је био Остин Бра­јант ко­ји је у Ва­шинг­то­ну убио два аген­та Еф-Би-Аја. Бра­јант је ухап­шен све­га два са­та по­што је ње­го­во име сти­гло на ли­сту Еф-Би-Аја.
Са 77 го­ди­на Ви­ли­јам Бред­форд Би­шоп ју­ни­ор је нај­ста­ри­ји кри­ми­на­лац на по­тер­ни­ци Еф-Би-Аја. Пре­ма нај­во­ди­ма оп­ту­жни­це Би­шоп је 1976. го­ди­не убио мај­ку, су­пру­гу и три си­на. Њи­хо­ве ле­ше­ве је спа­лио.
До­сад је све­га осам же­на ус­пе­ло да се „угу­ра” на ли­сту Еф-Би-Аја. Пр­ва је то ус­пе­ла Рут Еј­се­ман Шир  ко­ја је то оства­ри­ла 1968. го­ди­не. Ухап­ше­на је по­чет­ком мар­та 1969. у Окла­хо­ми. Њен грех би­ли су от­ми­ца и уце­на.
Ре­кор­дер по ду­жи­ни по­ја­вљи­ва­ња ње­го­вог име­на на ли­сти Еф-Би-Аја је Вик­тор Ма­ну­ел Ге­ре­на ко­јег аме­рич­ки ис­тра­жи­те­љи ју­ре од 1984. го­ди­не. Пре­ма на­во­ди­ма оп­ту­жни­це Ге­ре­на је 1983. из­вео ору­жа­ну пљач­ку у Ко­нек­ти­ка­ту и том при­ли­ком отео је бо­гат плен – се­дам ми­ли­о­на до­ла­ра. Од та­да Ге­ре­на је у бек­ству а на­гра­да за ин­фор­ма­ци­је ко­је би по­мо­гле у ње­го­вом хап­ше­њу из­но­си чак ми­ли­он до­ла­ра.
По­чет­ком ју­на 1999. го­ди­не Еф-Би-Ај је на сво­ју цр­ну ли­сту ста­вио име Оса­ме бин Ла­де­на – нај­о­па­сни­јег др­жав­ног не­при­ја­те­ља САД. Та­да је рас­пи­са­на на­гра­да од  25 ми­ли­о­на до­ла­ра за ин­фор­ма­ци­је ко­је би по­мо­гле ње­го­во хап­ше­ње. По­тер­ни­ца го­ди­на­ма ни­је да­ва­ла же­ље­ни ре­зул­тат па су САД 2007. го­ди­не на­гра­ду по­ве­ћа­ле на не­ве­ро­ват­них 50 ми­ли­о­на до­ла­ра. Оса­ма бин Ла­ден уби­јен је  у ак­ци­ји аме­рич­ких спе­ци­ја­ла­ца  2. ма­ја 2011. 
По­сле те­ро­ри­стич­ких на­пад у Сје­ди­ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма 11. сеп­тем­бра 2001. Еф-Би-Ај об­ја­вљу­је и спе­ци­јал­ну ли­сту – де­сет нај­тра­же­ни­јих те­ро­ри­ста.