И „киндер јаје” на тесту квалитета

У Хрватској ће бити спроведено истраживање о (не)подударности квалитета производа у новим и старим чланицама ЕУ, а по избору хрватских грађана анализи ће, између осталог, бити подвргнути „киндер” чоколадно јаје, маргарин „унилевер рама”, инстант кафа „јакобс”, „пепси кола”…
Како су најавиле посланица у Европском парламенту Биљана Борзан и директорка Хрватске агенције за храну (ХАХ) Андреа Грос Бошковић, анализом ће бити обухваћени и јогурт од јагоде „даноне активија”, сос за тестенину „барила арабијата”, „спрајт плус” и детерџенти купљени у Немачкој и Хрватској, преноси „Пословни дневник”. Планирано је да ХАХ узме узорке тих производа у Хрватској и Немачкој и однесе их на анализу у неку од овлашћених лабораторија. Немачка је узета као репер јер је тамо доказан квалитет производа. Подаци ће, затим, бити анализирани и јавно објављени. Хрватска јавност већ сада је уверена да ће резултати показати несумњиво различит квалитет истих производа. 
Додаје се да је истраживање у Чешкој открило да 14 од 24 тестирана производа има лошији квалитет и вишу цену него у старим чланицама ЕУ. Грос Бошковић је изјавила да „производи који ће бити тестирани нису нужно различитог квалитета” и да се не смеју унапред стављати у негативан контекст. 
– Као независна институција гарантујемо да ће испитивања бити одрађена професионално – додала је она. 
И док Хрватска одговорно преузима на себе обавезу да о квалитету производа и евентуалној дискриминацији својих грађана јавно проговори у Србији, независне анализе квалитета хране нису рађене годинама. Такође немамо ни Агенцију за безбедност хране која би могла да спроводи овакве акције. 
Национална организација потрошача Србије (НОПС) последње велико истраживање о квалитету воћних сокова радила је још 2009. године када смо дошли до података да у воћним соковима најмање има воћа.  
– Велики број анализа, као рецимо провере да ли су масти у млечним производима биљног или животињског порекла, не раде домаће лабораторије. Ми као организација немамо пара да шаљемо узорке производа у неке европске земље како бисмо доказали такве преваре. Све се своди на уверавања инспекција како је све у реду– Каже Паповић. Он истиче да код нас није довољно урађено ни да Закон о безбедности хране профункционише, а усвојен је пре седам година. Годинама такође обећавају формирање Агенције за безбедност хране као и измену прописа у овој области. 
Председник Београдског покрета потрошача међутим сматра да није посао државе да се бави анализама квалитета хране, већ независне потрошачке организације, али да је то у овим условима неоствариво. Озбиљна истраживања, каква је својевремено спроводила ова организација, коштају најмање око 500.000 динара и то у случају када 80 одсто учесника у испитивању ради волонтерски, истиче наш саговорник. Објашњава да немачки „Штифтунг варентест”, рецимо, као синоним за контролу квалитета има годишњи буџет за анализе у износу од око 50 милиона евра. Али и они су незадовољни што око осам милиона евра годишње добијају из државне касе што их, дакле, на неки начин ограничава. 
Најпознатији пример у коме су се потрошачке организације најдиректније супротставиле великом произвођачу јесте на овим нашим просторима случај хрватског „Потрошача”, који се пре неколико година због квалитета детерџента нашао чак и на суду са компанијом „Проктор и Гембл”. „Потрошач” је чак и добио спор. Суд је преломио у корист потрошача, и то на основу упоредних анализа које је за ово удружење урадио Факултет за хемијско инжењерство и технологију из Загреба. Уместо из Чешке, из које је до тада увожен, хрватско тржиште је почело да се снабдева из Француске, са истог места одакле су стизали детерџенти за све земље ЕУ у том тренутку.
Пошто се и тржиште Србије у том тренутку снабдевало из исте фабрике у Чешкој, трагом ове приче Политикин „Потрошач” је истраживао какав се прашак нуди домаћим купцима. Како нам је тада потврђено у Институту за општу и физичку хемију у Београду, упоређивањем само декларација прашка „аријел компакт” који се продаје у Немачкој, Чешкој и Бугарској, видело се да постоје битне разлике.
Тако је овај произвођач декларисао да њихов „аријел компакт” за немачко тржиште, између осталог, у саставу има четири тензида (састојци за дубинско прање), сапун и липазу (ензим нове генерације који скида триглицеридне масноће). У истом прашку који се производио у Бугарској и Чешкој имао је свега два тензида и сапун, а није у саставу имао липазе. Међутим, без обзира на очигледну разлику, ни тада се није сматрало да су купци формално преварени, јер се мултинационалне компаније попут ове, како кажу, прилагођавају локалним прописима, као и навикама потрошача (попут оне да се код нас и даље веш откувава, а ови састојци губе функцију већ на темепратури изнад 40 степени).