За плац на Дедињу већи од 10 ари – порез 200.000 динара

Иако по слову пореских прописа порез на имовину за 2016. годину за елитни део Београда, а то је општина Савски венац са насељима Дедиње, Сењак и Топчидерско брдо, не би требало да буде већи од прошлогодишњег, управо уручена пореска решења то демантују. Нашој редакцији јавила се Љиљана Т, пензионисана лекарка из тог краја, од које порезници траже да плати порез на имовину од око 250.000 динара. То је, каже она, готово четири пута више него што је писало у прошлогодишњем решењу. Откуда то повећање?

Из пореског решења је јасно да су јој порезници уз 58.000 динара пореза на кућу, колико је мање-више било и прошле године, „придодали” и порез на земљиште од око 200.000 динара. У пореском решењу пише да јој толико „следује” за 120 квадрата и плац од 1.076 метара квадратних, односно нешто више од 10 ари. Кућа, истина, није толико мала, већ у другом делу станује сувласник коме је разрезан сличан порез.

– Од моје лекарске пензије ја то не могу да платим. То је притисак на моје године. Не живим ја ни у каквом луксузу, то је само солидна кућа из 1932. године коју је мој отац саградио. Могла је моја породица то да пролумпује већ десет пута, али није. Ја ћу да умрем у кући у којој сам се родила, а они ако хоће нека дођу да ме избаце – каже ова осамдесетогодишња Београђанка.

Она додаје да је овај лепи крај дошао на лош глас да је тајкунски и да се зато мисли да све становнике треба „оглобити”. А нису каже сви они тајкуни, већ староседеоци који су се трудили да сачувају наслеђено.

Други становници овога краја који су се такође јавили нашој редакцији кажу да је ова њихова суграђанка чак у добром положају, јер јој је порез на земљиште први пут уручен за ову годину. Многи од њих су га добили и прошле године и то не само за 2015. годину, већ и ретроактивно за неколико година уназад. У пореским решењима им је стајало задужење од неколико стотина хиљада динара па до више од милион динара.

Разлог – плацеви су им већи од десет ари. Метар више преко десет ари плаћа се порез на земљиште, а метар мање од тога пореза на земљиште уопште нема. Тако су се многи нашли у ситуацији да због тога што имају релативно мале куће, а велике плацеве, да им је порез на земљиште вишеструко већи од пореза на кућу.

Ко је имао да плати платио је, ко нема тражи правду на Уставном суду. Једна од њих је и Анка Ђ. чија је „пореска прича” слична већ описаном примеру, а која је са још 60 власника некретнина из поменутог краја, поднела жалбу Уставном суду којом указују да је висина пореза непримерена. Они траже да се обустави примена Закона о порезу на имовину у делу који се односи на земљиште, јер су га порезници погрешно применили. Додатно, наде полажу и у градоначелника Синишу Малог, који се прошле године, када су стигла прва енормно увећана решења, правдао да су то одредбе закона из 2012. године које је донела Демократска странка.

– На основу чега порезници могу да наплате порез ретроактивно, за пет година уназад. Уставом је забрањена ретроактивна примена прописа. Ретроактивност је оборена и у случају солидарног пореза за, на пример, породиље и професоре – каже ова суграђанка.

Она додаје да порезници погрешно тумаче прописе, јер плацеве на којима се налазе њихове куће третирају као земљиште за градњу. Међутим, ти плацеви не могу да буду препарцелисани јер се за то не може добити дозвола, нити се на њима може добити дозвола за градњу, будући да тако нешто није прописано урбанистичким планом.

– Нама се земљиште опорезује као да је то тржишно земљиште за продају, а ми њиме не можемо да располажемо. Сада нам је порез на кућу неколико пута мањи него на земљиште, а Закон о порезу на имовину каже да се порез одређује према претежној намени, а то је у нашем случају становање, а не градња. Ми смо двоструко опорезовани – каже Анка Ђ.

Начин на који је разрезан порез код ових власника некретнина изазвао је подозрење па су решили да затраже званичну информацију колико конкретно на општини Савски венац има парцела већих од 1.000 метара квадратних, односно десет ари. И колико је тачно пореских решења општина Савски венац уздала пореским обвезницима.

Служба за катастар непокретности доставила им је податак да на овој општини има 2.174 катастарских парцела чија је површина већа од десет ари. С друге стране, Управа јавних прихода града Београда, одељење Савски венац, доставило им је податак да је у 2015. години донето 241 решење за пореске обвезнике који имају или право својине или право коришћења на земљишту преко десет ари. Издато је и 433 решења за претходне године.

Значи, у односу на број потенцијалних пореских обвезника издато је неколико пута мање решења, што значи да има и оних који пролазе испод радара порезника.

– О чему се овде ради. О неажурности порезника или нечем другом. Можда о циљаном слању пореских решења. Буџет општине се сигурно није овајдио, јер ми овај намет не можемо да платимо – каже наша саговорница.