Градитељство старог Милановца

Горњи Милановац – Град под Рудником је, за свој 155. рођендан, добио „на поклон” књигу „Архитектура и урбанизам Горњег Милановца (1853–1941)” чији је аутор историчарка уметности Ђурђија Боровњак.

– Био је последњи час да се напише ова књига. Јер, документи нестају, многи битни папири су пожутели и једном ће дотрајати у музејским архивима, одлазе и старци који, живом речју, још могу да посведоче о историји најстаријих здања у граду – рекао је на недавно одржаној промоцији директор милановачког музеја Никола Гајић.

Посебно место у књизи Ђурђије Боровњак припада здању Окружног начелства, које Милановчани називају и стари суд. Његови темељи су постављени 1853, када је и кнез Александар Карађорђевић потписао указ о оснивању града. Ова вршњакиња Милановца била је седиште и начелства округа, и суд, и дом здравља, и полицијска управа, и апсана, и место културе. На почетку Првог светског рата, у њој је био штаб генерала Живојина Мишића у којем је разрађена стратегија за Сувоборско-колубарску битку, а потом место одакле се командовало операцијама. После Другог светског рата, коришћена је као затвор одакле су многи одлазили у смрт, каткад и посве невини. 

Своје место у књизи нашли су и црква Свете тројице (грађена од 1862. до 1864), државни интернат (крај 19. века), Дом Милоша Великог (гимназија, 1902), железничка станица, бановинска болница, Занатско-кројачка задруга, ОШ „Краљ Александар Први“ и неколико приватних објеката (сви настали у првим деценијама 20. века). Нашло се место и за здања којих данас нема (мезулана, хранилиште, парохијски дом) али су сачуване фотографије и документа о њима.

– У својој књизи сам оживела сећање и на славне архитекте и неимаре који су, у 19. и с почетка 20. века, имали удела у изградњи Милановца, и не само овог града. Почев од Словака Јана Новеле који је утицао на остварење једног од најнапреднијих регулационих планова у младој кнежевини, па до великих имена српске архитектуре: Косте Шрепловића, Николе Несторовића, Јездимира Денића и пројектанта и неимара Настаса Ђорђевића, пореклом из Охрида, чије су градитељско дело многи храмови – рекла је на промоцији Ђурђија Боровњак, која је у својој књизи дала осврт и на градитељство суседних градова, Крагујевца, Чачка и Краљева.