Пријатељи Вијетнама

Вијетнам ће моћи да купује оружје САД. Одлуку о укидању деценијског ембарга на оружје Барак Обама је саопштио у Ханоју. Објаснио је да то нема везе са Кином. Нема више идеолошких препрека, успостављен је висок степен поверења и сарадње, укључујући и војну, рекао је амерички председник испред црвене заставе са жутом звездом комунистичког Вијетнама, симболом највећег америчког војног пораза у 20. веку.

Како је главни амерички непријатељ из холивудских филмова постао поуздани војни партнер? Или обрнуто, како је Вијетнам, земља која се скоро пола века опоравља од стравичног рата, кренула у партнерство са земљом која је због демократије простирала тепихе бомби над вијетнамским градовима.

Одговор треба тражити у неколико спрудова и вештачких острва јужно од кинеског острва Хајнан и источно од Вијетнама у Јужном кинеском мору, које је за Вашингтон од кључног стратешког значаја.

САД оптужују Кину да прави вештачка острва у војне сврхе, док Пекинг каже да присуство америчких војних бродова представља претњу миру у овом делу света и да је разлог више за снажење одбрамбених позиција.

Главна кинеска прекоморска трговина и више од четвртине светске одвија се овим морем у залеђу Пацифичког океана. Хилари Клинтон је 2011. описала овај регион у коме живи готово половина светске популације као један од покретача глобалне политике и економије.

Око ове морске територије већ годинама се води међународни спор између Вијетнама, Кине и Тајвана, док Филипини, Брунеји и Малезија такође сматрају да им припада део.

Вашингтон у овом билатералном спору види шансу да изолује Кину и повећа контролу на Пацифику, у оквиру дугорочне стратегије „азијски стожер” која подразумева пребацивање америчке спољне политике са Блиског истока на Пацифик. У то спада и већа војна помоћ Јапану и Филипинима и јачање односа са земљама у економској орбити Пекинга, попут Бурме, Индонезије, Малезије и Вијетнама. Део ове стратегије је и трговински споразум о Транспацифичком партнерству, закључен почетком године, који укључује већину азијских земаља и заобилази Кину.

Азија и Пацифички океан су у жижи америчког интересовања од 2010. године, када су у Вашингтону закључили да морају да стану на пут јачању Кине ако желе да САД и даље буду водећа светска сила.

У служби ове стратегије је и слање додатних бродова америчке ратне морнарице у Јужно кинеско море. Почетком марта су у ове воде упловили носач авиона Џон С. Стенис, два разарача, две крстарице, покретни командни центар и адмиралски брод предводник Седме флоте. За власти у Пекингу то је кршење кинеских закона.

Све земље Југоисточне Азије, међу којима и некадашњи огорчени непријатељи, важне су Вашингтону у овој стратегији супротстављања Кини која прети да угрози њену деценијску хегемонију над морима у југоисточној Азији. Рибари су прве колатералне жртве.