Затрована заоставштина

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, марта – Против потеза врхова Вашингтона протестује и–Вашингтон. Грађани престонице одавно се буне да им федерална власт закида права која следују другим ентитетима, а сада се против потеза главног америчког града побунио и њен имењак– савезна држава Вашингтон.

Да вас угрожава отров који угрожава нас, нашли бисте новац да га уклоните– замериле су Белој кући политичарке с крајњег северозапада САД гувернерка Крис Григоир и сенаторка Марија Кантвел. Националну администрацију критикују зато што је за 800 милиона долара скресала годишњи буџет за чишћење 20 нуклеарних „депонија”, од којих је једна од најмање обезбеђених, баш и у њиховом крају.

Та локација, звана Ханфорд сајт, претворила се у „темпирну отровну бомбу”, тврде и прецизирају да од 177 укопаних великих танкова, 67 испуштају радиоактивни материјал. Ако се федерално финансирање настави сада пројектованим темпом, за комплетно чишћење тог опасног места биће, упозоравају, потребно 140 година, а дотад…

Историјски шамар

Приде– такво занемаривање је „историјски шамар” Ханфорду. Својевремена нуклеарна производња у њему је „допринела победи у хладном рату” да би сада испао поражена страна у заврзламама администрације.

Шеф државе Џорџ Буш би да повећа издатке за нуклеаризацију сваке врсте, од оружја до електрана, али не и за чишћење отровне заоставштине, оцениле су гувернерка и сенаторка у чланку за „Вашингтон пост”. И други Американци откривају контрапродуктивности или „несхватљивости” у деловању централних органа.

Грађане Калифорније је, тако, згрануло сазнање да им је забрањено да се додатно прочисте, да примене мере за даље смањивање загађивања ваздуха. Федерална Агенција за заштиту околине (ЕПА) обавестила их је да немају право да се уздигну изнад националног просека и да од себе праве „неосновани изузетак”.

Калифорнијски гувернер, филмски „Терминатор”, Арнолд Шварценегер и његов тим прописали су, наиме, да аутомобили треба да троше знатно мање горива, како би емитовали и мање гасова, него што је одређено федералним параграфима. Шеф ЕПА Стивен Џонсон им се, међутим, супротставио тврдњом да тако нарушавају „општи приступ”. Не пориче, каже, да се Калифорнија „суочава с последицама глобалних климатских промена”, али јој оспорава право да предњачи у борби на том фронту „пошто има крајева који су још угроженији” па ипак слушају централизоване налоге.

Одбојност централе према локалном истицању на фронту против глобалног лома, познаваоци објашњавају као– повлађивање индустријском лобију. Представници аутомобилске индустрије су се, на пример, жалили да би им задовољавање „Терминаторових” услова било прескупо и да би их можда свело на „просјачки штап”.

Испоставило се да Калифорнија ипак „није јединствен случај који не може да утиче на друге”. Још четрнаест савезних држава је усвојило њене еколошке стандарде, а још четири разматрају начине да им се придруже…

Шта над чим има предност, шта се исплати а шта не– питања су која су зашла и у друге домене колективног (не)спокоја. Управо је службено установљено да је овдашњи авиопревозник „Саутвест ерлајнс” економичност уздигао изнад безбедности.

Најнижим ценама карата постао је највећи превозник у САД, али је инспекција пронашла да је чак 117 његових авиона летело без одговарајуће безбедносне провере. Федерална агенција за авионски саобраћај (ФАА) због тога је покренула поступак у коме од суда тражи да немарну компанију казни са 10,2 милиона долара глобе.„Суочени смо с једним од најтежих прекршаја безбедности”, слаже се конгресмен Џејмс Оберстар. Али он сматра да треба да одговарају и тужитељи– федералци.

Двојица инспектора ФАА, ослобођени обавезе лојалности према шефовима, потврдили су да су надлежни у тој агенцији знали за мане „Саутвест ерлајнса”, али да су им „прогледали кроз прсте” како не би наудили његовом бизнису. Профит компаније је тако добио предност над безбедношћу хиљада путника, констатује се, иако је Америка још у траумама после атентата изведених 11.септембра 2001.године отетим путничким авионима на Њујорк и Вашингтон.

Безбедности нема довољно ни на фронту против елементарних непогода. Мада су централне службе обећале да им се неће поновити пропусти као приликом збрињавања пострадалих у урагану „Катрина” који је августа 2005. ојадио Њу Ореланс и околину, приликом недавног налета серије торнада– систем за узбуњивање није радио. Да је био исправан, можда не би било изгубљено 57 живота, оцењује „Вашингтон тајмс”. Бар 38 људи је под тим ударима погинуло у зонама где није било ни обичних сирена за цивилну заштиту, открили су истраживачи тог дневника.

Одбрана је и ширење видика

Опет се показало да је „у време катастрофа слаба комуникација између федералне владе и сеоских области”, констатовао је шеф Комитета за домовинску безбедност у Посланичком дому Бени Томпсон.

Нестандардној комуникацији доприноси и непрофитни јавни телевизијски сервис Пи-Би-Ес који објављује и драгоцене прилоге о свакодневици и културним збивањима, чије се емитовање комерцијалним мрежама „не исплати”. Бушова администрација је сада и том сервису, који се махом издржава прилозима публике, срезала дотацију за 56 одсто. Као– „не уклапа се у владајуће трендове”, ни тржишта ни политике врло концентрисане на „безбедносна питања” иако их – како се видело из примера нуклеарног складишта, калифорнијских еколошких напора, пропуста авиопревозника и система за узбуњивање– власт често и даље занемарује.

Многи су дигли глас у прилог Пи-Би-Есу. Међу њима и редитељ Кен Бернс, који је за своје документарце добио три награде Еми. Уочио је разлике између критеријумима власти и стварности, па поручује: „Пи-Би-Ес вероватно није учинио ништа за текућу одбрану наше земље али је допринео вредностима због којих је треба бранити.”

Хоће рећи: одбрана је и– ширење видика. А не само– узимање на нишан, присмотра…