Куба у Јевтићевој поеми

Звуци Кубе. Увек инспиративни за оног ко слуша, игра, пева...

Тако су деловали и на београдског композитора и академика Ивана Јевтића, након недавног боравка у Хавани, где је у кубанском националном театру одржано Вече његових соло песама.

Три сопрана и један тенор извели су том приликом пет Јевтићевих композиција, сала је била пуна и публика задовољна, а и сам аутор. По повратку у Београд композитор Јевтић нам је препричао утиске, а уз то најавио да је у припреми монографија посвећена његовом композиторском делу, коју ће на јесен објавити „Паидеја“ на српском и француском језику.

Иван Јевтић створио је значајан опус који броји око стотинак дела написаних за камерне и симфонијске ансамбле, посебан афинитет има према концертантном жанру, а велики успех постигао је са опером „Мандрагола“.

Компоновао је за чувене солисте на клавиру, труби, туби, виолончелу, виоли, флаути. – У театру „Лирико национал де Куба“, у малој сали био је недавно одржан целовечерњи концерт моје вокалне музике са првацима кубанске опере.

Између осталих, изведен је познати циклус „Крхотине леда“ са Камерним националним оркестром Кубе. Млада диригенткиња Марисол савесно је и професионално одрадила свој музички задатак – каже Јевтић.

До сарадње између кубанских уметника и нашег композитора Ивана Јевтића, који живи и ради на релацији Србија–Француска, дошло је након његовог првог боравка на Куби, у јануару прошле године.

Наш уметник је тамо отпутовао на позив некадашњег амбасадора Кубе у Београду Хуана Санчеза Монрое.

– Одушевио сам се кубанским гостопримством и поднебљем, толико да сам почео да пишем, и завршио сам први део, симфонијску поему „Куба ероика“, у коју сам укључио кубанску музику са улице. И тај први део већ је снимио Симфонијски оркестар РТС, са диригентом Станком Јовановићем. Ово дело биће изведено као светска премијера у новембру на Фестивалу савремене музике у Хавани. Употребио сам у овој композицији топониме речи Куба и Грама, како се звао брод којим су Кастро и Че Гевара дошли у Санта Клару и почели револуцију 1959. Све се то лако ставља у ноте. Баш као што је Бах писао на тему акронима свог презимена (Bach), али и други музичари. Мој инструмент је труба, а то одговара и Кубанцима, рекао бих да је то наша спона – истиче Јевтић.

Кад је реч о монографији која ће бити објављена на јесен, наш саговорник саопштава детаље:

– Монографију је написала музиколог др Силвија Нићифор из Париза, и то је прва монографија која је после много година посвећена неком домаћем композитору. Нажалост, Стеван Христић нема монографију, Петар Коњовић и Василије Мокрањац такође. Монографија ће садржати све о мом животу, раду, анализе мојих музичких дела. Биће објављена на српском и француском језику, са фотографијама и страницама из мојих партитура.