Kuba u Jevtićevoj poemi

Zvuci Kube. Uvek inspirativni za onog ko sluša, igra, peva...

Tako su delovali i na beogradskog kompozitora i akademika Ivana Jevtića, nakon nedavnog boravka u Havani, gde je u kubanskom nacionalnom teatru održano Veče njegovih solo pesama.

Tri soprana i jedan tenor izveli su tom prilikom pet Jevtićevih kompozicija, sala je bila puna i publika zadovoljna, a i sam autor. Po povratku u Beograd kompozitor Jevtić nam je prepričao utiske, a uz to najavio da je u pripremi monografija posvećena njegovom kompozitorskom delu, koju će na jesen objaviti „Paideja“ na srpskom i francuskom jeziku.

Ivan Jevtić stvorio je značajan opus koji broji oko stotinak dela napisanih za kamerne i simfonijske ansamble, poseban afinitet ima prema koncertantnom žanru, a veliki uspeh postigao je sa operom „Mandragola“.

Komponovao je za čuvene soliste na klaviru, trubi, tubi, violončelu, violi, flauti. – U teatru „Liriko nacional de Kuba“, u maloj sali bio je nedavno održan celovečernji koncert moje vokalne muzike sa prvacima kubanske opere.

Između ostalih, izveden je poznati ciklus „Krhotine leda“ sa Kamernim nacionalnim orkestrom Kube. Mlada dirigentkinja Marisol savesno je i profesionalno odradila svoj muzički zadatak – kaže Jevtić.

Do saradnje između kubanskih umetnika i našeg kompozitora Ivana Jevtića, koji živi i radi na relaciji Srbija–Francuska, došlo je nakon njegovog prvog boravka na Kubi, u januaru prošle godine.

Naš umetnik je tamo otputovao na poziv nekadašnjeg ambasadora Kube u Beogradu Huana Sančeza Monroe.

– Oduševio sam se kubanskim gostoprimstvom i podnebljem, toliko da sam počeo da pišem, i završio sam prvi deo, simfonijsku poemu „Kuba eroika“, u koju sam uključio kubansku muziku sa ulice. I taj prvi deo već je snimio Simfonijski orkestar RTS, sa dirigentom Stankom Jovanovićem. Ovo delo biće izvedeno kao svetska premijera u novembru na Festivalu savremene muzike u Havani. Upotrebio sam u ovoj kompoziciji toponime reči Kuba i Grama, kako se zvao brod kojim su Kastro i Če Gevara došli u Santa Klaru i počeli revoluciju 1959. Sve se to lako stavlja u note. Baš kao što je Bah pisao na temu akronima svog prezimena (Bach), ali i drugi muzičari. Moj instrument je truba, a to odgovara i Kubancima, rekao bih da je to naša spona – ističe Jevtić.

Kad je reč o monografiji koja će biti objavljena na jesen, naš sagovornik saopštava detalje:

– Monografiju je napisala muzikolog dr Silvija Nićifor iz Pariza, i to je prva monografija koja je posle mnogo godina posvećena nekom domaćem kompozitoru. Nažalost, Stevan Hristić nema monografiju, Petar Konjović i Vasilije Mokranjac takođe. Monografija će sadržati sve o mom životu, radu, analize mojih muzičkih dela. Biće objavljena na srpskom i francuskom jeziku, sa fotografijama i stranicama iz mojih partitura.