Обамина „морална револуција” у Хирошими

Барак Обама је данас постао први амерички председник који је посетио Хирошиму, 71 годину након што су САД сравниле са земљом овај јапански град у првом од два икада изведена напада атомском бомбом.

Шеф Беле куће положио је цвеће у меморијалном центру посвећеном жртвама нуклеарног удара, што је призор који мала група преживелих која је присуствовала овом историјском догађају није мислила да ће доживети, преносе светски медији.

„Ведрог сунчаног јутра смрт је дошла с неба и свет се променио”, истакао је Обама саветујући човечанство да научи лекције из прошлости и учини све да избегне ратове у будућности.

Апелујући на свет да никада не заборави оно што се догодило у Хирошими 6. августа 1945, истакао је да је атомско бомбардовање показало да „човечанство поседује средства да уништи само себе” и да „технолошки напредак без моралне револуције може да нас осуди на пропаст”. Уједно је позвао све нуклеарне силе да смање залихе најубитачнијег оружја, примећујући да планета има заједничку одговорност да спречи страдања попут оних у Хирошими и Нагасакију (на који је пала друга атомска бомба 9. августа усмртивши 70.000 људи), јавља АП.

После церемоније на којој је присуствовао и јапански премијер Шинзо Абе, Обама је кратко разговарао са неколицином преживелих, али се, како је и било очекивано, није извинио за атак који је у Хирошими однео 140.000 живота. Због тога су га мировњаци и либерални медији оштро критиковали тврдећи да је његова посета пи-ар догађај без садржаја или суштине. Део Јапанаца задовољан је што је председник на функцији обишао Хирошиму (Картер је, на пример, отишао када више није био шеф Беле куће, па то није имало исту тежину), док други сматрају да је Обама морао да затражи опроштај због напада на цивиле.

Није то једина контроверза у вези са његовим одласком у Јапан. Оданде се заложио за атомско разоружавање, али је пре тога наложио својој влади да у наредних 30 година потроши хиљаду милијарди долара на осавремењивање нуклеарног арсенала. Јаз између речи и дела види се и по томе што је примајући Нобелову награду за мир на почетку првог мандата обећао да ће радити на свету без атомских бомби, да би његова администрација у ове сврхе трошила више него Реганова на врхунцу хладног рата. Критичари истичу и да није јасно зашто Обама, када већ толико говори о последицама А-бомби, није у Хирошими казао да је само грешка и ништа друго била одлука некадашњег председника САД Харија Трумана да нуклеарним арсеналом примора цара Хирохита на предају. „Њујорк тајмс” је приметио и да је Обама тиме што је у Хирошими прећутно подржао Трумана обесмислило своју посету јер је сврха меморијалног центра да постави питање да ли против непријатеља треба употребити оружје способно за уништење планете.

Поједини медији оцењују да је јучерашњи догађај био лицемеран не само због тога што се САД сигурно неће решити свог арсенала већ и због тога што Јапан, који као једина земља гађана атомским бомбама стално истиче потребу за разоружањем, први не жели да то Вашингтон уради. Токио не развија сопствени програм јер потпада под амерички „нуклеарни кишобран”, рачунајући на одбрану САД у случају напада, на пример, Северне Кореје. Исти случај је и са другим америчким савезником из региона, Јужном Корејом.

Тај део света је с великим интересовањем пратио Обамину посету, при чему земље које је Јапан окупирао током Другог светског рата, на пример Јужна Кореја и Кина, сматрају да САД не дугују извињење Токију. Колико је то питање осетљиво и вишезначно сведочи и реакција из Пекинга која је у овом случају била неуобичајено проамеричка. Министарство спољних послова је поводом Обаминог одласка у Хирошиму саопштило да Токио не треба да заборави патњу коју је нанео суседима током рата. „Чајна дејли”, новине у државном власништву, био је још оштрији истичући да су Хирошима и Нагасаки „заслужили атомске бомбе”. Лист је оптужио јапанску владу да покушава да се представи жртвом рата који је покренула и да је америчко бомбардовање било оправдано јер је ставило тачку на рат и даље страдање цивила.